„Na zapad sa žirafama“: Šarmantna i inspirativna čarolija od romana
Godina je 1938. Velika depresija i niz peščanih oluja opustošili su sever Teksasa. Vudro Vilson Nikel (da, tako se zove), kome je sedamnaest godina i nedavno je ostao siroče, na svetu ima još samo jednog živog rođaka. U begu od prašine koja mu je ispunila pluća i jednog okružnog šerifa, Nikel se upućuje u Njujork. Stopirajući stiže do luke. Potuca se kao beskućnik, kraduckajući tu i tamo, da bi se konačno našao „licem u lice sa više vode nego što su moje žedne oči mogle da obuhvate pogledom“. Njegov rođak ga, preko volje, zapošljava u pristaništu. Mesec dana kasnije ogromni uragan umalo uništava celu istočnu obalu. Tada se pojavljuju i žirafe u veoma lošem stanju.
Nikelov rođak nastradao je u oluji (proburazio ga je jarbol), te naš junak ponovo ostaje bez posla i na ulici. Opčinjen čudnovatošću žirafa i njihovih očiju nalik „mrkim jabukama“ (što i sami primećujete, zar ne?), Nikel saznaje za plan da se životinje prevezu na drugi kraj zemlje, čak do Zoološkog vrta u San Dijegu. Kalifornija je „reč koja je za jednog dečaka iz Činije prašine imala bajkovitije značenje od žirafe“, i Nikel smišlja plan kako da prati kamion koji prevozi žirafe. „A kako može da zaluta neko ko prati dve žirafe?“ Neće proći mnogo vremena, a Nikel će se naći za volanom kamiona u društvu Starog, zaduženog za transport žirafa. U pakardu ih prati crvenokosa fotografkinja po imenu Ogasta („Riđa“) – loš vozač, ali vođena sopstvenim snovima.
„Na zapad sa žirafama“ je drugi roman Linde Ratlidž, spisateljice iz Ostina, kome je prethodio „Poslednja garažna prodaja Fejt Bejs Darling “, za koji je dobila nagradu za najbolju knjigu Spisateljske lige Teksasa za 2013. godinu. Dok je istraživala u arhivi Zoološkog vrta u San Dijegu, Ratlidžova je naletela na niz novinskih članaka koji se tiču dve žirafe koju su 1938. godine preživele uragan na palubi teretnog broda, a potom i putovanje sa jednog na drugi kraj zemlje, iz Njujorka u Kaliforniju. Inspiracija je navrla i njen konačni rezultat je ova šarmantna i čudnovata knjiga.
Priča predstavlja Nikelove memoare, koje piše u bolnici za veterane, u beznadežnoj trci sa vremenom. Narativ je pripovedan u prvom licu, i često je isprekidan pokušajima medicinskih sestara i tehničara da džangrizavog pacijenta, potpuno posvećenog ostvarivanju cilja koji je sebi zacrtao, ubede da se odmori, jede ili pak popije lek. Pacijent ima punih 105 godina. Čak i nagoveštaj tragedije koja neizbežno sledi u ovom romanu uspeva da bude duhovit.
Zaplet se razvija brzo i ujednačeno, pri čemu iznenađenje vreba iza svakog ugla. Dijalog je jednostavan, upravo onakav kako bi ga preneo sedamnaestogodišnjak iz sirotinjskog kraja – ponekada domišljat, ponekada sladak, ali uvek iskren. Ovako Nikel misli o Ogasti: „Ako je Riđoj srce već bilo slomljeno, moje je bilo jedva korišćeno... njeno lice puno stvari koje nisam razumeo a ipak sam očajnički želeo da ga zapamtim pre nego što se izgube s vidika“.
Uvod se odigrava u budućnosti, u godini 2025, što je samo još jedan od domišljatih detalja koji se kriju u ovom dražesnom romanu. Zdravstvena radnica u bolnici za veterane zadužena je za sakupljanje stvari pokojnika iz njegove sobe. Otvara stari vojnički sanduk i u njemu nalazi porcelansku žirafu, suvenir iz Zoološkog vrta u San Dijegu, zajedno sa hrpom beležnica. Baca pogled na prvu beležnicu i istog trenutka se udubljuje u priču, baš kao i mi: „Poznavao sam malo pravih prijatelja, a dva su bila žirafe...“
„Na zapad sa žirafama“ je vragolasta priča o odrastanju tokom epohalnog putovanja tokom kog će iskrsnuti i skitnice, pokušaji kidnapovanja žirafa, katastrofe biblijskih razmera, šokantne istine, hrabre žrtve i tragedije – ukratko, u pitanju je jedna velika avantura.
Izvor: lonestarliterary.com
Prevod: Milan Radovanović
