„Moja baka vam se izvinjava“ je prelepa priča o ljudskim manama

„Moja baka vam se izvinjava“ Frederika Bakmana govori o Elsi koja ima skoro osam godina i drugačija je. Direktor škole joj govori da mora da se dovede u red kako bi se prilagodila svom društvu. Baka je podseća da samo drugačiji mogu promeniti svet.

Elsina baka ima skoro 78 godina i neki ljudi kažu da je luda. Bila je doktor, hirurg i putovala je svuda po svetu spasavajući ljudske živote na opasnim mestima. Sada sedi u kući i Elsa je njen jedini prijatelj. Razuzdano se ponaša i ne brine previše o tome šta drugi misle. Takođe i umire.

Kada su se Elsini roditelji razveli, baka je bila ta koja joj je pokazala kako da se nosi sa noćnim morama tako što joj je pričala bajke. Zajedno bi putovali u šest kraljevstava zemlje-skoro-budnih gde bi prolazili kroz avanture sa životinjama od oblaka, vursima, snežnim anđelima, zmajevima, princezama i vitezovima. Elsa voli da čita knjige, posebno serijal o Hariju Poteru, ali bakine priče su bile posebne zato što je Elsa verovala da su njene.

Kada baka sazna da umire, traži od Else da završi misiju, lov na blago koje uključuje deljenje pisama. Elsa treba da čuva zamak, kako nazivaju svoj dom, i da pazi na prijatelje. Elsa ne razume baš najbolje jer je baka njen jedini prijatelj, ali pošto obe vole lov na blago, pristaje.

Ono što sledi je priča izvan bajki o osobi koja je baka bila pre nego što je dobila unuku. Elsa shvata da dragocene priče nisu bile samo njene, da baka nije bila toliko divna kako je ona verovala, ali superheroji ne moraju da budu savršeni.

Ovu knjigu treba da pročita svaka odrasla osoba koja brine o nekom detetu. Ona je podsetnik da su najstrašnije one stvari koje ne razumemo i da razumevanje možemo postići samo ako objasnimo. Deca primećuju više nego što odrasli shvataju, ali ona ne vide svet njihovim očima. Odrasli pokušavaju da sačuvaju decu od stvari koje su njima neprijatne, ali uporno ne uspevaju da decu sačuvaju od njih samih.

Ponekad su mi, na početku, bajkoviti elementi delovali tupo i repetitivno. Međutim, kako se otkrivalo njihovo značenje polako me je narativ obuzimao. Do poslednje četvrtine knjige bila sam duboko uronjena i začarana da nisam mogla da zaustavim suze.

Ovo je prelepa priča o ljudima sa manama, kod kojih se može pronaći dobro samo ako odvojite vreme da potražite. Priča koja slavi različitosti; šansa da vidimo naš nesavršeni svet očima veoma posebnog i možda neobičnog deteta.

Izvor: neverimitate.wordpress.com