Mirjana Bobić-Mojsilović: Pogrešnog ne možemo da prepoznamo pre nego što pomislimo da je pravi

Za šta vam je pola sata merna jedinica kada je reč o književnom radu?

Da skuvam kafu i otvorim kompjuter. Za pola sata ne mogu ništa da uradim. Pisanje je dugotrajan posao, nikad nisam mogla da ga radim s vremenskim ograničenjem.

Kako glasi rečenica koja vam se ovih dana vrzma po glavi i čeka da nađe mesto u nekoj sledećoj knjizi?

To je u stvari jedan stih iz moje nove pesme: „…i ono smo do čega nismo stigli“.

Imate li u stanu sve naslove koje ste objavili?

Naravno, i sve naslove koji su objavljeni u inostranstvu.

Koja se vaša knjiga idealno uklapa sa sunčanim danima i bio bi pravi izbor pročitati je ovog meseca?

Sve moje knjige popravljaju raspoloženje i ulepšavaju život. Koju god da uzmete, nećete pogrešiti.

Kako glasi vaš plan za predstojeće leto?

Ovo leto provodim u Beogradu i Srbiji, radno. Posetile su me muze pa sam inspirisana i vredna.

Da možete da birate svoje ime, koje biste uzeli umesto Mirjana?

Ne bih ga menjala, vrlo je lepo, ima lepo značenje, i kad ga izgovorim, kao da mi pukne trešnja u ustima, možda zbog onog „r“ u sredini.

Koju osobinu vaše sestre bliznakinje biste voleli da imate?

Sistematičnost.

Šta prvo primetite na sagovorniku?

Da li je opširan.

Ko zauzima tri vodeća mesta na listi najzanimljivijih sagovornika koje ste ikad sreli?

Zanimljivih ljudi koji imaju neverovatne živote i priče srela sam mnogo, ali vodeća mesta zauzimaju oni koji su znali da ih ispričaju, i radoznali ljudi. Ne smem da navedem prva tri mesta, da se drugi ne uvrede.

Novinar ste, pisac, slikar… Čime se nikad niste bavili, a želeli ste?

Novinar nisam odavno, a nisam se nikada bavila pevanjem, ali kao svako kome je Bog uskratio taj dar, volim da pevam, posebno u kafani.

Kada ste povukli loš potez?

Ne zna im se broja. Učim i dalje.

Koju šalu na svoj račun rado prepričavate?

Uglavnom kad pričam o sebi, to je uvek neka šala na moj račun. I ima ih milion. O sebi i ne pričam nikako drugačije, nego kroz zavitlanciju na sopstveni račun.

Postoje li na društvenim mrežama lažni profili sa vašim imenom?

Nemam pojma, ne bavim se time, nemam vremena za to, a i prvi put čujem za tako nešto.

U kojoj meri ste spremni da se priklonite trendovima – u modi, načinu komunikacije, stilu životu…

Možda malkice u modi, ali samo onoliko koliko se to uklapa u moju nonšalanciju i moj vrednosni sistem. Možemo slobodno reći i da sam demode.

Uz vaše ime idu razni epiteti: harizmatična, duhovita, britkog jezika, elegantna, lepa, profesionalac… Kako biste ih rangirali opisujući sebe?

Ne bih ja tu ništa dirala, što bi rekao Čola. Šalim se, naravno. Ima jedna rečenica koja me potpuno opisuje: samo se trudim da samu sebe zabavim, a ako uz to zabavim još neke ljude, srećna sam.

Da li je vaša perfektna linija rezultat genetike, umerenosti u ishrani ili redovnog vežbanja?

Na majku sam, ništa me ne mrzi, i to je jedina tajna. Plus, svuda idem peške i hranim se umereno.

Šta ženu čini lepom?

Duh. Humor. Dobrota. Ukus. Tim redosledom.

Kako prepoznati „gospodina pogrešnog“?

Fora i jeste u tome što ne možemo da ga prepoznamo pre nego što pomislimo da je pravi.

A kako „anđela čuvara“?

Mislim da nam anđeo čuvar, stvarno, može biti samo neko koga dugo poznajemo.

U kojim situacijama kažete sebi: „Sutra je novi dan“?

Svake druge večeri, a najčešće kad sebi zameram da sam se opustila i da sam bila lenja.

Verujete li u „happy end“?

Mada je to „kontradictio in adjecto“, jer kako može biti srećno nešto što ima kraj, „happy end“ je za mene u stvari novi početak. Čista dijalektika.

Autor: Eva Čubrović

Izvor: hellomagazin.rs