Mirjana Bobić Mojsilović: Ovo je nastajanje novog sveta!

„U samoizolaciji se ne dosađujem. Iako je strašno sve ovo što se događa celom svetu, ima ipak neke male sreće u svemu – u sveopštoj epidemiji usamljenosti, kojoj je svet izložen već godinama, ova prinudna usamljenost na neki način vratila je ljude jedne drugima i sebi samima. Malo tišine nije naodmet“, poručuje Mirjana Bobić Mojsilović.

Spisateljica i slikarka upravo radi na novom romanu, a nedavno joj je izašao roman „Ono sve što znaš o meni“ u izdanju Lagune.

Naslov romana upućuje na stih Arsena Dedića, pa koliko vam je muzika važna dok pišete?

Arsenova pesma je lajtmotiv mog romana jer zaista toliko malo znamo jedni o drugima, toliko smo zaokupljeni sobom samima da niti imamo vremena, a najčešće nas ne zanima da znamo išta više o drugima. Živimo u vreme kada je drugi postao nebitan – drugi nam služe samo kao ono Narcisovo jezero – da se ogledamo u njima. A ipak, svaki čovek čezne za bliskošću i ljubavlju. Moj roman govori o tome.

A šta ostane od života kada svedemo taj veliki račun?

Volim da kažem da je od samog života sto puta važnija njegova interpretacija. Imate ljude koji su imali srećne živote, a bili su nesrećni... Dakle, važno je kako gledamo ono što nam se događa. Da, zato je važna dobra rečenica koja nam pomaže da živimo.

Da sopstveni život pretačete u film, koga biste voleli da vidite u rediteljskoj stolici?

Reditelj bi morao da bude neko ko, kao i ja, voli melodramu i srećan kraj.

Mislite li da reditelji naše stvarnosti znaju sasvim šta rade? Snimaju li film sa srećnim krajem?

Sile mraka vole druge žanrove – vole horore, smrti, strah, jezu. Ali mislim da ovo što sada gledamo jeste neka vrsta biblijske borbe između sila tame i sila svetlosti. I svetlost pobeđuje.

U sveopštoj epidemiji usamljenosti, kako to da nam teško pada ova prinudna izolacija?

Mislim da će pametnim ljudima pomoći da shvate da je i sreća i nesreća, i ceo svet – u njima samima.

U Vuhanu konačno vide vedro nebo, labudovi plivaju kanalima Venecije... Čini se da se priroda regeneriše, a hoće li ljudski rod izvući pouke?

Mislim da je na energetskom planu ovo prilika za jedan veliki preokret, za povratak duhovnosti, za bolje uvide, za razlikovanje bitnog od nebitnog. Vratićemo se sebi samima i jedni drugima i, na neki način, kao da učestvujemo u ponovnom stvaranju sveta.

Autor: E. S. T.

Izvor: republika.rs