Debitantski roman Metjua Palmera „Američka misija“ imao je svetsku premijeru u Srbiji. Predstavljen je za početak mnogobrojnoj beogradskoj publici u utorak, 8. jula u Delfi Caféu u SKC-u.
O knjizi „Američka misija“ na promociji su govorili dramaturg Nenad Prokić, novinar i pisac Milomir Marić i autor Metju Palmer.
Metju Palmer, inače politički savetnik ambasade SAD u Srbiji, pogodan zaplet za roman našao je tokom službovanja u Africi, ali mu je trebalo punih dvanaest godina da napiše knjigu onako kako je zamislio.
„Ideju za roman sam pronašao u Africi, gde sam učestvovao u traženju rešenja za ratne sukobe u Kongu i Ruandi, praćenih genocidom nad civilima. Ti sukobi prikrivaju otimanje oko velikih prirodnih bogatstava kao što su bakar, dijamanati, zlato, nafta“, istakao je Palmer.
Na promociji, kojoj su prisustvovale diplomate iz brojnih zemalja ali i mnogi Palmerovi prijatelji iz Srbije, Prokić je rekao da je u romanu prepoznao sve najbolje kvalitete američke škole trilera – savršeno vođenu radnju koja teče vrtoglavim tempom, bezbroj neočekivanih obrta koji drže pažnju čitalaca od početka do kraja, kristalno jasne rečenice bez ijedne suvišne reči, što su sve, kako je ocenio, odlike iksusnog naratora.
Prokić je priznao da bi ga veoma interesovalo da sazna iz neke Palmerove buduće knjige kako je video Srbiju i Beograd, jer je uveren da je on danas „među svojim kolegama diplomatama, najbolji poznavalac prilika u našoj zemlji“.
Pisac Milomir Marić je konstatovao da autor kao diplomata saznaje mnoge stvari koje mi obični smrtnici možda nikad i ne saznamo ili čujemo tek mnogo godina kasnije.
„O temama kojima se bavi u ovom romanu do nas su stizale novinske vesti – da se između plemena i država u podsaharskom delu Afrike vode sukobi do istrebljenja – ali to nas nije neposredno doticalo da bi se bavili problemima genodica između plemena Hutu i Tutsi, kao i da su u borbama oko rudnog blaga Konga i drugih zemalja tog regiona vođeni ratovi s milionima žrtava, pre svega među civilnim stanovništvom“, rekao je Marić.
I Marića takođe zanima da li će Palmer jednom pisati o beogradskoj misiji, a kao primer naveo je slavnog pisca Lorensa Darela koji je bolje od bilo kog domaćeg pisca opisao Beograd, dok je ovde bio ataše za kulturu britanske ambasade početkom pedesetih godina, u vreme raskida Tita i Staljina.
„Svi vi koji ste ovde večeras dali ste značajan doprinos pisanju ’Američke misije’“, kazao je Palmer, koji je oženjen Beograđankom i koji je posebno zahvalio supruzi bez koje, kako je rekao, ne bi mogao da dovrši ovaj poduhvat koji mu se u početku činio mnogo lakšim.
Za kraj je ispričao jednu duhovitu anegdotu kako je hteo da kupi svoju knjigu u jednoj beogradskoj knjižari i kako se na kasi raspitivao o prodaji. Dobio je odgovor da je mnogo primeraka prodato na šta se on našalio da ga to ne čudi, jer mu u blizini živi tašta.
„Bez obzira koliko knjiga napišem, u životu nikad neću zaboraviti to iskustvo“, poverio se Palmer.
