Kad su stvarnost i život dovoljno inspirativni, nepredvidljivi i uzburkani, nema potrebe za izmišljanjem novih priča, nema potrebe za menjanjem imena, nema potrebe za bilo kakvim prilagođavanjima radnje kako bi knjiga bila zanimljivija.

Mehmedinović je roman sklopio od tri duže priče, pri čemu je svaka posvećena po jednom članu piščeve porodice: prva je o samom piscu dok je bolovao nakon infarkta, druga je o piščevom sinu tokom jednog putovanja, a treća je o piščevoj supruzi dok prolazi kroz posledice moždanog udara.

Premda izvorno napisan na našem jeziku, „Me’med, crvena bandana i pahuljica“ može u pojedinim momentima izgledati kao (sa engleskog) preveden američki roman, jer koliko god da je piscu maternji jezik i dalje najbolje sredstvo za iskazivanje poetskih misli, toliko se na drugim stranama prilagodio ili se sa uspehom prilagođava američkom životu i američkom mentalitetu (tome je dokaz još jedan piščev nadimak – Sem), pa se taj američki uticaj svakako odrazio i na stil romana.

Tako i putovanje koje vodi oca i sina do najudaljenijih i maltene divljih američkih predela u mnogome podseća na romane čija se radnja dešava u sličnom ambijentu i gde glavni likovi prolaze beskrajnim putevina okruženim prerijama i živopisnim stenama.

Naravno, kao i u svakoj iseljeničkoj porodici, najbolje se novoj sredini prilagođavaju oni koji su još u detinjstvu napustili zavičaj pa ih za rodni grad i zemlju predaka ništa ne vezuje, čak ni sećanja, tako da se i kroz odnos oca i sina jasno uočavaju sve razlike izazvane promenom sredine, zemlje i kontinenta – a putovanje koje vodi oca i sina do najudaljenijih i maltene divljih američkih predela u mnogome podseća na američke romane čija se radnja dešava u sličnom ambijentu i gde glavni likovi neprestano idu beskrajnim prerijskim putevima.

Uspevši da, uprkos svemu, balansira između maternjeg jezika i nove domovine, između svoje i sinovljeve generacije, između starih navika i novih iskustava, Mehmedinović je uspeo da izbalansira i sopstveno viđenje sa objektivnim okolnostima, tako da njegova knjiga nije ni pohvala ni pokuda Amerike, ni nostalgija za zavičajem niti odricanje od njega, ni preterano žaljenje zbog životnih problema ali ni predaja sudbini bez borbe.

Čitajući knjigu Semezdina Mehmedinovića, neće svaki čitalac naići na ono što je već prošao u svom životu, ali će naići na ono što kad-tad može da doživi i shvatiće da se porodica nosi sa identičnim problemima, preokretima i odlukama u kojoj god zemlji i na kome god kontinentu se nalazila.

Autor: Dušan Milijić