Melinda Nađ Abonji, autorka nagrađenog romana „Golubije srce“ (nagrade za najbolji roman u Nemačkoj i Švajcarskoj 2010. godine), gostovaće u Novom Sadu u subotu, 1. septembra 2012. godine, u knjižari Delfi, Kralja Aleksandra 3, gde će od 18 časova potpisivati svoj roman.
„Golubije srce“ je roman posvećen porodici doseljenika, koja sedamdesetih godina prošlog veka napušta Vojvodinu i odlazi da živi u Švajcarskoj gde pokušava da se po svaku cenu integriše u novo okruženje. Dok se porodica među ljubaznim ali hladnim Švajcarcima mukotrpno penje lestvicom opstanka, i dok se istovremeno u njihovoj bivšoj domovini rasplamsava vihor novog rata, glavna junakinja Ildiko ispreda setnu i oporu priču o sudbini emigranata, o izgubljenom raju zavičaja, o odrastanju između dva sveta koji postaje svet za sebe: u njenom slučaju, prelepa panonska pesma koja lebdi između dva jezika, prošlosti i sadašnjosti, alpskih pejzaža i beskrajne ravnice, radosti i tuge, otuđenosti u blagostanju i prisnosti u nemaštini, kulture zaborava i snage sećanja.
„Golubije srce“ je uzbudljiva pripovest sa autobiografskim elementima. Autorka je najranije detinjstvo provela u Vojvodini, da bi sa pet godina sa roditeljima napustila tadašnju Jugoslaviju i doselila se 1973. u Švajcarsku. Roman „Golubije srce“ proglašen je za najbolji roman na nemačkom jeziku 2010. godine u Nemačkoj i Švajcarskoj (prestižne nagrade „Deutscher Buchpreis“ i „Schweizer Buchpreis“). Ova nagrada Melindi Nađ Abonji, rodom iz Bečeja, donela je zasluženo priznanje i kritike i čitalaca u više evropskih zemalja, na čije je jezike prevedena i slavu gotovo preko noći. Melinda Nađ Abonji u romanu „Golubije srce“ opisala je veoma slikovito staru Jugoslaviju i modernu Švajcarsku. Ništa manje nisu upečatljive ni determinisanost i direktnost s kojima prikazuje osećanja junaka. Poznato je šta je usledilo posle Titove smrti: raspad Jugoslavije, rat i reke izbeglica. Taj rat je primorao sve, porodicu Kočiš, baš kao i konobaricu Draganu, da se opredele za neku od etničkih grupa, u čije ime će se muškarci slati u rat.
Najnovije
Pogledaj sve
Neka čitanje lektire bude uživanje: Na tri ili više odabranih Laguninih naslova 15% popusta
Dragi đaci, roditelji i ljubitelji čitanja, Počinje školska godina, a sa njom i mnoštvo knjiga u okviru lektire koje treba pročitati!
Pročitaj više
Laguna, Delfi i VODAVODA Vodica: Mali poklon za najlepši početak školske godine
Nova školska godina donosi nove radosti i uzbuđenja. Izdavačka kuća Laguna i Delfi knjižare, u saradnji sa kompanijom VODAVODA Vodica, učiniće početak škole još lepšim uz zanimljivu akciju!
Pročitaj više
Ljiljana Šarac: U životu ne biram puteve kojima se lakše ide
Ljiljana Šarac rođena je u Smederevu 1971. godine. U rodnom gradu završila je gimnaziju, a u Beogradu Filološki fakultet, smer Srpska književnost i jezik sa opštom književnošću. Dvanaest godina je radila u Saobraćajnom preduzeću Lasta kao novinar, urednik Revije Lasta i PR. Nakon toga se okreće profesorskom pozivu i danas radi kao nastavnik srpskog jezika. Godinama je pisala i objavljivala pesme. Dobitnik je „Smederevskog Orfeja“. Književni klub Smederevo joj je objavio zbirku pesama „Lutka učaurene duše“ 1997. godine. Među njene najuspešnije i najčitanije romane spadaju: „Opet sam te sanjao“, „Gde sam to pogrešila“, „Zid tajni“, „Zlatna žila“, „Starija“, „Dok svetac bdi“, „Buket žutih ruža“… Dobitnica je prestižne nagrade „Beogradski pobednik“ (2019). Član je Književnog kluba Čukarica. Od 2020. član je Udruženja književnika Srbije.
Pročitaj više
Ante Tomić: Moramo se izlečiti od toksičnog nacionalizma
Već po naslovu „Kraljević Marko oslobađa Imotski“ (Laguna, 2026) jasno je da se Ante Tomić, plodonosni pisac, scenarista i kolumnista Jutarnjeg lista i Velikih priča, bogato razmaštao odvodeći nas u davnu prošlost, u dane vojevanja navodnog velikog junaka iz naše istorije, kako bi otključao intrigantnu temu o identitetu i nama samima, o korenima onoga što živimo danas. Kraljević Marko je tako u romanu zapravo jedan od imitatora čuvenog vojskovođe, koji je uspeo ubediti narod da je najbolji od svih, da bi sled događaja pokazao upravo suprotno. Ali nije važno šta se zapravo desilo, već kako istorija pamti priče.
Pročitaj više
