Mari Varej o romanu „Leto kada je nestala Sara Leroj“: Solidarnost, more i prijateljstva
Holi Goli, blogerka i članica književnog kluba 20 Minutes Livres, imala je tu čast da porazgovara sa autorkom romana „Leto kada je nestala Sara Leroj“ Mari Varej.
Priča se odvija u dva vremenska toka – u prošlosti i sadašnjosti, i upravo zbog toga je ovaj roman zaista fascinantan. Stil Mari Varej je veoma pitak i upečatljiv, tako da prosto nećete moći da ispustite ovaj roman iz ruku sve do samog kraja, a pogotovo zato što autorka vešto niže potpuno neočekivane obrte. Posebno će vas oduševilti što nas ova knjiga vraća u devedesete, godine koje su ostavile trag na svima nama.
Autorka se fokusira na solidarnost žena u različitim epohama i životnim borbama. Ovo je ujedno i priča o neraskidivim prijateljstvima iz detinjstva koja nas zauvek prate. Nestanak Sare Leroj šokirao je gradić Buvil na Moru i dirnuo celu Francusku. Dvadeset godina kasnije Fani se vraća na poprište ove tragedije koja je obeležila njenu mladost. Ona bi najradije zaboravila svoju prošlost, jer priča o Sari, na neki način, ima veze i sa njom...
Pored Sare i Fani, tu su Anželik, Morgan, Lilu i Žasmin, a svaka od njih je na svoj način povezana sa ovim nestankom. Radnja romana se uglavnom odvija na severu Francuske, na Opalnoj obali, a sadašnjost se prepliće sa događajima od pre dvadeset godina.
Kako ste došli na ideju za ovaj roman?
Inspirisalo me je nešto što se dogodilo jednom članu moje porodice. Osim toga, dugo sam želela da pišem o prijateljstvu, a naročito o onim prijateljskim sponama koje nastaju u detinjstvu. Razlog je sasvim jednostavan – prijatelji iz detinjstva su presudni za svakog čoveka. Te osobe nas znaju u dušu zato što su bile uz nas dok smo odrastali. Odnosi u zrelom dobu su, međutim, drugačiji. Nismo toliko otvoreni, postavljamo barijere i pokušavamo da se zaštitimo – dok smo kao deca bili potpuno iskreni. Sa najboljom prijateljicom iz detinjstva družim se već trideset godina i ona će uvek imati važno mesto u mom životu. Želela sam da pišem i o svom odrastanju. Rođena sam 1985. godine, a digitalna revolucija je započela kada sam imala nekih 14–15 godina. Pripadam poslednjoj generaciji koja je odrasla bez mobilnog telefona.
U romanu „Leto kada je nestala Sara Leroj“ govorite o adolescenciji i procesu formiranja ličnosti kroz likove kao što su Sara i Anželik, ali se dotičete i aktuelnih pitanja o položaju žena u društvu. Zašto ste odabrali baš ove teme?
Intrigiraju me ženska prijateljstva. Smatram da se devojčicama nameće model rivalstva koji je u osnovi štetan. To potiče još od bajki u kojima uvek postoji rivalstvo među ženama – zla maćeha koja pokušava da ubije Snežanu, suparništvo između Pepeljuge i njenih polusestara, i slično. Prijateljstvo i solidarnost među ženama retko su u prvom planu. Uzmimo za primer lik maćehe koja je uvek prikazana u negativnom svetlu, dok lično poznajem mnoge žene koje su se sjajno snašle u toj ulozi. Mnogo se govori o muškoj solidarnosti, ali vrlo retko o ženskoj. Upravo je to glavna tema romana „Leto kada je nestala Sara Leroj“.
Priča se odvija u dva vremenska toka – u prošlosti i sadašnjosti, i upravo zbog toga je ovaj roman zaista fascinantan. Stil Mari Varej je veoma pitak i upečatljiv, tako da prosto nećete moći da ispustite ovaj roman iz ruku sve do samog kraja, a pogotovo zato što autorka vešto niže potpuno neočekivane obrte. Posebno će vas oduševilti što nas ova knjiga vraća u devedesete, godine koje su ostavile trag na svima nama.
Autorka se fokusira na solidarnost žena u različitim epohama i životnim borbama. Ovo je ujedno i priča o neraskidivim prijateljstvima iz detinjstva koja nas zauvek prate. Nestanak Sare Leroj šokirao je gradić Buvil na Moru i dirnuo celu Francusku. Dvadeset godina kasnije Fani se vraća na poprište ove tragedije koja je obeležila njenu mladost. Ona bi najradije zaboravila svoju prošlost, jer priča o Sari, na neki način, ima veze i sa njom...
Pored Sare i Fani, tu su Anželik, Morgan, Lilu i Žasmin, a svaka od njih je na svoj način povezana sa ovim nestankom. Radnja romana se uglavnom odvija na severu Francuske, na Opalnoj obali, a sadašnjost se prepliće sa događajima od pre dvadeset godina.
Kako ste došli na ideju za ovaj roman?
Inspirisalo me je nešto što se dogodilo jednom članu moje porodice. Osim toga, dugo sam želela da pišem o prijateljstvu, a naročito o onim prijateljskim sponama koje nastaju u detinjstvu. Razlog je sasvim jednostavan – prijatelji iz detinjstva su presudni za svakog čoveka. Te osobe nas znaju u dušu zato što su bile uz nas dok smo odrastali. Odnosi u zrelom dobu su, međutim, drugačiji. Nismo toliko otvoreni, postavljamo barijere i pokušavamo da se zaštitimo – dok smo kao deca bili potpuno iskreni. Sa najboljom prijateljicom iz detinjstva družim se već trideset godina i ona će uvek imati važno mesto u mom životu. Želela sam da pišem i o svom odrastanju. Rođena sam 1985. godine, a digitalna revolucija je započela kada sam imala nekih 14–15 godina. Pripadam poslednjoj generaciji koja je odrasla bez mobilnog telefona.
U romanu „Leto kada je nestala Sara Leroj“ govorite o adolescenciji i procesu formiranja ličnosti kroz likove kao što su Sara i Anželik, ali se dotičete i aktuelnih pitanja o položaju žena u društvu. Zašto ste odabrali baš ove teme?
Intrigiraju me ženska prijateljstva. Smatram da se devojčicama nameće model rivalstva koji je u osnovi štetan. To potiče još od bajki u kojima uvek postoji rivalstvo među ženama – zla maćeha koja pokušava da ubije Snežanu, suparništvo između Pepeljuge i njenih polusestara, i slično. Prijateljstvo i solidarnost među ženama retko su u prvom planu. Uzmimo za primer lik maćehe koja je uvek prikazana u negativnom svetlu, dok lično poznajem mnoge žene koje su se sjajno snašle u toj ulozi. Mnogo se govori o muškoj solidarnosti, ali vrlo retko o ženskoj. Upravo je to glavna tema romana „Leto kada je nestala Sara Leroj“.
Da li procesu pisanja prethodi faza iscrpnog istraživanja ili puštate da Vas priča sama vodi?
Bude i jednog i drugog. Iz čiste radoznalosti istražujem određene detalje, mesta, zanimanja svojih likova... Služim se video-snimcima, fotografijama ili člancima sa blogova kako bih mogla da dočaram atmosferu. Na primer, za potrebe romana „Leto kada je nestala Sara Leroj“ puno sam čitala o „slučaju malog Gregorija“, ne toliko zbog samih detalja, nego zbog istrage i načina na koji je slučaj uticao na društvo. Ostatak prepuštam mašti, koja tokom pisanja nadograđuje priču. Povremeno istražujem i u toku pisanja, kako bih obogatila roman. U ovom slučaju, istraživala sam Opalnu obalu, pošto je radnja tu i smeštena. Istraživanja obogaćuju priču. Pošto pišem savremenu prozu, nisam od onih autora koji mesecima istražuju pre nego što počnu da pišu. Radnju sam imala u glavi, ali sam se dugo mučila oko toga kako da je ispričam. Dugo mi je trebalo da odlučim ko će biti narator ove priče.
Kako biste opisali roman „Leto kada je nestala Sara Leroj“ u tri reči?
Solidarnost, more, prijateljstva.
Autor: Holi Goli
Izvor: 20minutes.fr
Foto: Patrick Bernard pour Le Parisien
Prevod: Kristijan Vekonj
Bude i jednog i drugog. Iz čiste radoznalosti istražujem određene detalje, mesta, zanimanja svojih likova... Služim se video-snimcima, fotografijama ili člancima sa blogova kako bih mogla da dočaram atmosferu. Na primer, za potrebe romana „Leto kada je nestala Sara Leroj“ puno sam čitala o „slučaju malog Gregorija“, ne toliko zbog samih detalja, nego zbog istrage i načina na koji je slučaj uticao na društvo. Ostatak prepuštam mašti, koja tokom pisanja nadograđuje priču. Povremeno istražujem i u toku pisanja, kako bih obogatila roman. U ovom slučaju, istraživala sam Opalnu obalu, pošto je radnja tu i smeštena. Istraživanja obogaćuju priču. Pošto pišem savremenu prozu, nisam od onih autora koji mesecima istražuju pre nego što počnu da pišu. Radnju sam imala u glavi, ali sam se dugo mučila oko toga kako da je ispričam. Dugo mi je trebalo da odlučim ko će biti narator ove priče.
Kako biste opisali roman „Leto kada je nestala Sara Leroj“ u tri reči?
Solidarnost, more, prijateljstva.
Autor: Holi Goli
Izvor: 20minutes.fr
Foto: Patrick Bernard pour Le Parisien
Prevod: Kristijan Vekonj
Autor: Mari Varej
