Manifest o ženskom telu, seksualnosti i ženskim istinama – u knjižari Delfi SKC predstavljena knjiga Jasne Žmak „One stvari“
Pred beogradskom publikom predstavljena je knjiga „One stvari“ autorke Jasne Žmak, dramaturškinje, spisateljice, istraživačice i psihodramatičarke. O temama o kojima se u našem društvu najčešće ćuti – menstruaciji, masturbaciji, nevinosti, seksu, telu, željama i strahovima – o kojima Jasna piše istovremeno otvoreno i nežno, kombinujući lična iskustva s navodima iz savremene seksološke literature, uz nezaobilazni feministički pečat, pored autorke, govorile su i urednica Tampon zone Iva Parađanin Lilić i književna teoretičarka i kritičarka Jelena Vukićević.
Jasna Žmak „one stvari“ konačno naziva njihovim pravim imenom i zato je njena knjiga, pre svega, razbuđujuća, rekla je na početku Iva Parađanin Lilić, urednica Tampon zone.
„Verujem da su sve žene koje su je čitale doživele neku vrstu buđenja, da se neki džep otvorio i da su osvojile novo parče slobode. Dok sam je čitala, imala sam neku vrstu rasanice i svega pozitivnog, ali bila je prisutna i žal što ovakvu knjigu nismo imale u formativnim godinama, jer je trebalo da se neki čepovi otčepljuju ranije. I onda nisam mogla a da se ne zapitam odakle smo mi crpele sve te savete, kako smo se edukovale. Za mene se to svodilo na ’Seks za početnike’ Jasminke Petrović i duplericu časopisa Bravo, gde su se postavljala pitanja i davali stručni odgovori, ali i to je bilo diskutabilno, kad se bolje prisetim. I onda dalje i dublje razmišljaš odakle smo upijale sve te stavove i razmišljanja i formirale mišljenja o sebi i svom telu, o seksualnosti, i shvatiš da nam zapravo decenijama priče o našem telu i seksualnosti pričaju svi osim žena – i lekari, i filozofi, i umetnici, i crkva. Sve te velike muške glave pričaju o tome kako mi treba da se osećamo i kako treba da gledamo na svoje telo. Čini mi se da smo sve vreme sebe gledale spolja i da su žensko telo i ženska seksualnost uvek bili neka vrsta objkekta i predmet žudnje. Baš je porazno kad shvatimo koliko dugo nismo sele u sopstveno telo i saznale svoju istinu. Zato je ova knjiga dragocena. Ona nije samo o seksualnosti. Jasna jasno pokazuje i tu čuvenu krilaticu da je lično političko i da nam kroz svoje individualno iskustvo, ali koristeći društvene obrasce, priča priču o tome da je seksualnost zapravo politička stvar i da je žensko telo dugo bilo jedno od glavnih punktova opresije. Ovo je stvarno radikalan čin, jer nemamo sličnu literaturu. Niko se našim telom nije pozabavio na ovaj način i strašno mi je što tek danas pričamo o ženskom užitku van njegove reproduktivne funkcije. Zato je za mene ova knjiga neka vrsta rascvetavajućeg manifesta ne samo o ženskom telu nego i o ženskim istinama“, rekla je Iva, dodajući kako je poražavajuće to što danas postoji više akademskih radova o Hariju Poteru nego o bakterijalnoj vaginozi koju ima jedna od tri žene. „Postoji ceo post o tome koliko je medicina tek sad krenula da se bavi našim telom. Zato je iskrenost važna. Ali mislim da je mnogo važno da ne bičujemo sebe da odmah pronađemo istine, to je proces koji traje zauvek. I da budemo svesne svih tereta i tvrdokornog srama, koji je u svakoj pori postojanja jedne žene u mnogo sfera. Progovaranjem o sramu i o vrstama srama, mi ga se oslobađamo i to je jedan veliki i važan čin. Ova knjiga tome doprinosi na više načina.“
O „onim stvarima“ se najčešće govori u šiframa zato što ih konzervativna sredina smatra suviše vulgarnim za javni govor. O velikom problemu jezičke nepreciznosti, te s tim u vezi i o važnosti Jasnine knjige, govorila je Jelena Vukićević, književna teoretičarka i kiritičarka.
„Jezik nikada nije neutralan kada su u pitanju telo i seksualnost i Jasna na početku piše da ukoliko nešto ne postoji u jeziku, mi ne možemo to da prepoznamo u stvarnom životu, društvenom, kulturnom. Tako da je važno da budu podvučene sve teme kojima se knjiga bavi – masturbacija, orgazam, užitak, autohomofobija, sve opresije koje smo trpele i koje trpimo i dalje. U svakoj rečenici to vidimo, i autorka se i sama posle poziva na autorsku i kolektivnu odgovornost. Razmišljala sam o tome kakva je naša školska lektira, šta čitamo, kakva je naša epika, kako smo sve obrađivali u osnovnoj i srednjoj školi, ali nije bilo nikakve konkretizacije, nikakvog imenovanja stvari. S druge strane, ako se desi nasilje nad telom, kako ćemo da ga objasnimo, kako da izrazimo sve te nijanse. Zato bi trebalo svi da sarađujemo. Takođe, promišljala sam i o rečima koje koristimo kada se, na primer, neko razboli, ima rak, ali ne sme to da se izgovori, jer postoji neka vrsta sujeverja. Tako je i sa ovim stvarima. Jasna je napravila revoluciju i volela bih da je svi čitamo, da onda dalje promišljamo o njoj, da ohrabrujemo jedni druge i da posežemo za jezikom onakvim kakav jeste, kakav bi trebalo da bude“, rekla je Jelena, istakavši i to da bi Jasnina knjiga trebalo da bude udžbenik o seksualnosti. „Jasna piše tako da tu ima i kolokvijalnog i teorijskog diskursa. Ako ste radoznala osoba, na kraju njene knjige ćete pronaći spisak literature kroz koju je prolazila pišući je, kao i rečnik pojmova. Ima i reference iz pop kulture, pominje seriju ’Girls’. Volela bih da svi otvorenije razgovaramo o temama o kojima se govori u Jasninoj knjizi i da negujemo radoznalost, jer nikad ne znamo ko je preko puta nas. Svi smo prepuni strahova, ali mnogo je lakše kad pročitamo nešto ovakvo i shvatimo da nismo sami.“
Jasna Žmak svojom knjigom poziva čitateljke da se oslobode stida, kompleksa i strahova, ali priznaje da je dugo i njoj samoj bilo teško da prizna sebi i drugima neke istine.
„Oduvek sam imala strast prema istini, a onda sam shvatila da sam zapravo dugo, baš kao što o tome i pišem u knjizi, živela u nekoj potpunoj odsječenosti od svog tijela, od seksualnosti. Mislim da je autanje za mene bila ta neka točka preokreta, gde sam shvatila – aha, vidi šta sve još postoji. Ja sam iz Pule, relativno malog grada, gde sam odrastala u malograđanskoj šutnji, pogotovo što sam dete osamdesetih, kada je sve drukčije izgledalo nego danas, internet je tek bio u začetku. Odlazak u Zagreb, o čemu isto pišem u knjizi, bio mi je neko otkrivenje i sveta i sebe. I zaista mislim da je autanje bilo početak otkrivanja tog celog jednog novog svijeta, u svakom smislu, i iskustveno, i telesno, i emotivno. Nakon toga je ’Muf’, feministički portal, za mene bio vrlo bio bitan. Za ’Muf’ sam i počela pisati ove tekstove. Prvi je u regionu imao miks feministički osobnog i političkog. I onda sam shvatila da postoji toliko toga o čemu sam ja sa sobom i sa drugima šutjela i koliko mi je zapravo bitno da sav taj sram, a imala sam ga stvarno puno, mogu napokon pustiti. Mislim da je tu pomogao i moj terapijski put, moja profesionalna linija vezana za terapijski rad, ali pre svega moja uloga klijentice – dugo idem na osobnu psihoterapiju i to mi je omogućilo da se počnem sretati sa svojim istinama.“
U prvom eseju pod nazivom „Jasna ili autohomofobija” Jasna govori o svojoj spoznaji autohomofobije, pa onda i o autanju i piše o tome kako autohomofobija može lako postati licemerje, ako se protiv nje ništa ne preduzima.
„Autanje je proces koji traje ceo život, zato što uvek pretpostavljamo da su svi heteroseksualni, tako da se na neki način uvek iznova treba autati. A što se tiče licemerja, jako mi je zanimljivo vraćat se na knjigu ’One stvari’. Pre pet godina je prvo izdanje izašlo u Hrvatskoj, neke stvari sam drukčije ispisala za ovo izdanje. Ostavila sam eseje u izvornom obliku, ali sam napisala postskriptume za neke tekstove, jer ima i nekih faktografskih pogrešaka. Esej ’Jasna ili autohomofobija’ danas bi bio mekši, jer se meni malo promenio pogled na celu priču oko autanja, u smislu da sam nekad bila puno radikalnija i da sam mislila da se svi moraju odmah i sad autati. Ali, kroz psihoterapiju, kroz rad, sad gledam to kao neki proces koji je puno vezan za privilegije koje imamo, za kontekst u kojem smo, i postalo mi je okej da se neko, ako tako odluči, ne mora autati. Jasna pre pet godina bi me sad ubila. Ali ova promena je lepa stvar, vrijednost mog odrastanja i sazrevanja. I ko zna šta ću misliti za pet godina. U ormar se neću vratiti, to ne morate brinuti“, kroz osmeh je rekla Jasna Žmak.
Knjigu „One stvari“ možete pronaći u svim knjižarama Delfi, Laguninim klubovima čitalaca, onlajn knjižari delfi.rs i na sajtu laguna.rs.
