„Magbet“: Šekspirova tragedija u Gotamu Frenka Milera
Ju Nesbe je iskoristio svoje bogato spisateljsko iskustvo kako bi svet Šekspirove drevne tragedije smestio u Gotam Frenka Milera.
Magbet je jedna od najpoznatijih drama koju je Šekspir napisao, a takođe i njegova najkraća tragedija. Glavni junak je hrabri i odvažni general Magbet koji se, zajedno sa svojim prijateljem Bankom, u službi škotskog kralja Dankana bori protiv invazionih armija iz Norveške i Irske. U pauzi između dve bitke Magbet i Banko susreću tri veštice koje proriču kako će Banko prvo postati plemić, a na koncu i kralj cele Škotske. Banko će, sa druge strane, biti rodonačelnik linije škotskih kraljeva, iako sam nikada neće postati kralj. Ispočetka skeptični prema proročanstvu, Magbet i Banko počinju da pokazuju interesovanje tek kada im sluge kralja Dankana jave kako je Magbet zaista dobio plemićku titulu koju su veštice najavile.
I tek tada se budi uspavana ambicija koja je čučala u Magbetu koji zahvaljujući podršci svoje supruge Lejdi Magbet od poštenog i hrabrog junaka postaje opsednut zadobijanjem što više moći i osvajanjem prestola.
Magbet poziva kralja u svoj dvor u Invernesu i iste noći ga ubija na spavanju. Vlastoljubivi supružnici napiju i ošamute dvojicu kraljevih dvorjana u nameri da ih optuže za ubistvo. Navodno u besu zbog ubijenog kralja Magbet ubija ove sluge i na taj način uklanja nezgodne svedoke. Dankanov sin Malkolm u strahu da će ga ubiti ista osoba koja je došla glave njegovom ocu beži iz Škotske.
Magbet seda na presto i nastavlja da srlja iz jednog u drugi zločin ubijajući sve više ljudi.
Sve ostalo je istorija.
Vratimo se u današnje doba i savremenu književnost. Verovatno najpopularniji evropski savremeni pisac trilera Ju Nesbe priključio se projektu Hogart Šekspir u kojem savremeni pisci reinterpretiraju Šekspirova dela. Nesbe se odlučio da ponovo napiše jednog drugačijeg, ali i dalje istog, Magbeta.
Nesbe svoju priču smešta u mračni lučki bezimeni grad sedamdesetih godina prošlog veka. Grad u kome kiša nikada ne prestaje je u ekonomskoj krizi, ljudi gube poslove i nade, a jedino što mogu jeste da se prepuste očaju i čudesnom svetu droga. Dve kriminalne organizacije se bore za prevlast u ovom jedinom preostalom unosnom poslu. Političari su korumpirani, policajci i sudije potplaćeni i čini se da je organizovani kriminal potpuno zagospodario gradom. Međutim, tada na čelo policijskih snaga dolazi izvesni Dankan koji, zajedno sa svojim pomoćnikom Malkolmom, okuplja odred vernih i poštenih policajaca i najavljuje kako će očistiti ulice od kontroverznih biznismena. U Nesbeovoj inkarnaciji Magbet je šef specijalne policijske jedinice, Banko njegov očuh i pomoćnik, a Lejdi vlasnica kockarnice Invernes.
Veštice su zapravo vešte hemičarke koje su u službi Hekate, vođe jedne od dve kriminalne organizacije, i koje prave drogu koju ovaj distribuira na tržište. Zahvaljujući svojim doušnicima u policiji Hekata pre Magbeta saznaje za njegovo unapređenje i, preko „veštica“, dojavljuje Magbetu ovu zanimljivu informaciju. Veštice istovremeno „predviđaju“ i mesto šefa policije i tako u Magbetov um usađuju ideju i ambiciju. Ideju i ambiciju koje je jedva čekala da podrži i Magbetova ljubavnica.
Na svečanoj večeri koju su u njegovu čast organizovali u Invernesu, Magbet i Lejdi ubijaju šefa policije, za sve okrive njegove telohranitelje koje u skladu sa planom vešto uklone i na taj način otvore put ka mestu šefa policije i nizu novih ubistava koje, naprosto, moraju da učine.
U ovom delu upoznajemo jednog malo drugačijeg Nesbea. Magbet stilski odudara od njegovih ranijih dela. Mračniji je, krvaviji, suroviji i grublji. Roman je lišen onog nonšalantnog „harihulijevskog“, ali ne i „junesbeovskog“ humora. Sa druge strane, priča je obogaćena originalnim i prilagođenim Šekspirovim citatima koji daju drugačiji štimung i zanimljiv šmek.
Ju Nesbe je iskoristio svoje bogato spisateljsko iskustvo kako bi svet Šekspirove drevne tragedije smestio u Gotam Frenka Milera.
Nesbeov Magbet nije i Šekspirov, naravno. Ovo delo ne može da zameni obaveznu lektiru, ali svakako može da doprinese interesovanju za klasičnu dramu. Nesbe nam svojim Magbetom pokazuje zašto je Bard, posle toliko vekova, i dalje veoma aktuelan i živ. Takođe nas uči i da se savremeni svet, uprkos raznoraznim tehnološkim džidža-bidžama, ne razlikuje mnogo od elizabetanskog doba. Ili ma kog drugog vremena jer čovek je čovek je čovek…
Autor: Milan Aranđelović
Izvor: bookvar.rs
