Luiza Mej Olkot „Male žene“: Da li prvo pročitati roman ili odgledati film?
Roman „Male žene“, Luize Mej Olkot je prvi put objavljen 1868. godine, a nastavak „Dobre supruge“ 1869. Do danas interesovanje za ove američke klasike nije opalo i svake godine se u nekom delu sveta objavi novo izdanje u velikim tiražima. I filmska priča Grete Gervig, koja dobila Oskara 2020. je već sedma adaptacija popularnih romana, koji je Laguna objavila u jednoj knjizi.
U čemu je tajna uspeha ove priče o četiri sestre i njihovom odrastanju tokom i nakon Građanskog rata u Americi?
Možda upravo u rečenici koju izgovara jedna od sestara, Džo, a kojom počinje i najnovija filmska adaptacija: „Preživela sam mnoge nevolje, zato pišem vesele priče“.
Ne, nemojte odmah da odustanete vi koji ste pomislili da je reč o još jednoj filmskoj i književnoj „limunadi“. Reč je o toploj ljudskoj priči u kojoj svako može da se prepozna, ali koja je ispričana bez patetike i patosa. Iznenadiće vas stavovi pojedinih likova, ali i tok radnje, s obzirom na to da su nastali pre više od 150 godina.
„Nameravam da sama uspem u svetu“, kaže Džo Marč, ali joj bogata tetka replicira: „Niko ne uspeva sam. Ponajmanje žena. Moraćeš da se dobro udaš“. Međutim, Džo ne odustaje: „Žene imaju mozak i dušu, a ne samo srce. Imaju ambiciju i dar, a ne samo lepotu. Dojadilo mi je da slušam da je žena samo za ljubav“. Majka podržava njen stav: „Bolje je biti srećna stara usedelica nego nesrećna supruga ili devojka bez obraza koja jurca da ulovi muža“.
Ista majka svoje četiri ćerke uči i da budu dame, lepo vaspitane i otmene, da pomažu drugima, a njena povezanost sa ćerkama je zasnovana na ljubavi i uzajamnom poštovanju. „Mila moja, ne daj da sunce zađe u tvom gnevu. Oprostite jedna drugoj, pomozite jedna drugoj i sutra krenite iz početka“, savetuje ćerke nakon svađe.
„Male žene“ su roman o vanvremenskim porodičnim vrednostima, o sreći koja ne mora biti uslovljena materijalnim stvarima, o smrti koja još jače povezuje one koji se vole.
Meg, koju u filmu Grete Gervik glumi Ema Votson, je najstarija sestra u porodici Marč. Ima 17 godina i otvoreno kaže da voli luksuz, skupe haljine i otmeno društvo, baš kao i najmlađa Ejmi, dvanaestogodišnjakinja koju glumi Florens Pju. Krhko zdravlje i filantropija dodeljeni su četrnaestogodišnjoj Bet (Elajza Skanlen), dok je najtemperamentnija Džo, koju u filmu igra Serša Ronan. Njih četiri rastu pod budnim okom majke (Lora Dern), ali i bogate tetke koju je na velikom platnu maestralno dočarala Meril Strip.
Bez obzira na to što su ženski likovi u većini, ne može se reći da je delo namenjeno isključivo ženama. Otac je u početku odsutan zbog učešća u ratu, ali je i dalje glava porodice, podrška i oslonac svojim „malim ženama“, kako naziva četiri ćerke na koje je veoma ponosan. Muška publika može da se identifikuje i sa mladim Teodorom Lorensom, kojeg u filmu glumi Timoti Šalme. Rastao u inostranstvu, ne zna pravila sredine u koju je pristigao, ali se brzo i lako uklopio u život Porodice Marč.
„Moje ćerke znaju da budu nestašne“, izvinjavala mu se jednom prilikom njihova majka. „Znam i ja“, rekao je Lori. I bio je nestašan, ali vam nećemo reći kako. Pročitajte knjigu, odgledajte film. Nije važno kojim ćete redom.
Adaptacija Grete Gervik je od šest nominacija osvojila Oskara za najbolji kostim, i to opravdano. Da se Oskar dodeljuje i za najtopliju filmsku priču, „Male žene“ bi ga sigurno dobile, ali će vam knjiga, više nego film, omogućiti da dublje uronite u bajkoviti svet četiri sestre, da osetite toplinu malih žena.
„Radim na romanu. Priča o mom životu i mojim sestrama“, rekla je Džo izdavaču. „Neka bude kratak i uzbudljiv“, odgovorio joj je i dodao: „Ako je glavni lik devojka neka se uda na kraju“.
Da li su se sve četiri sestre udale? U koga se Lori zaljubio? Da li su Meg i Ejmi obezbedile sebi raskoš i luksuz? Da li je bogata tetka bila u pravu da niko ne uspeva sam?
Saznaćete uživajući u 135 minuta kostimirane drame, ali ćete suštinu jedne od najpopularnijih priča svih vremena dublje doživeti samo ako pročitate i knjigu.
Autor: Dragana Todorović
