Knjiga u raznim oblicima postoji više od 2.000 godina. Tokom vremena, od glinenih ploča preko svitaka, postala je – izum epohe. Mnogo puta smo se uverili da nam druženje sa knjigom pomaže da stvari prepoznajemo i da ih utvrđujemo, da iznalazimo bolje oblike za ono što nam deluje nesavršeno. Knjiga je oduvek bila ulaznica za bolji svet i učila nas da ono što nemamo pozajmimo od sebe.
Rečenicom „Pismen razmišlja svojom glavom, a nepismen tuđom“ Ljubivoje Ršumović otvorio je prošlogodišnji Sajam knjiga. Danas se na Laguninom štandu jedan od najvoljenijih dečjih pisaca rukovao sa knjigom i mnogobrojnom publikom. Kao pravi ambasador dobre književnosti Ršumović je prodavao i preporučivao knjige posetiocima Laguninog štanda.
Iskoristili smo priliku da pitamo Ršumovića da li misli da knjiga može da posustane pred digitalnom knjigom?
„Teško je poverovati da sve te nove, maloletne igračke, ma koliko korisne, poput kompjutera, mogu da ugroze knjigu sa preko 2,5 hiljada godina teškog iskustva! Najteže je imala u sedmom i osmom veku, kada je sagorela Aleksandrijska, najpoznatija biblioteka starih naroda. I srpska knjiga je preživela tešku nesreću: Hitlerovo bombardovanje nacionalne biblioteke u Beogradu 1941. Pre 200 godina su nas slepi Višnjić i hromi Karadžić vodili u Evropu, namamili Getea da uči srpski, i poručili nam, ako smo uopšte pismeni, da njihovu knjigu-pismo pročitamo, da svaka srpska književna reč prevedena na strani jezik znači pruženu ruku u svet! I znači prihvaćenu ruku za rukovanje sa svetom.“
Hale na Sajmu knjiga u Beogradu otvorene su od 10 sati, a kako dan odmiče, posetilaca je sve više.
I današnje druženje ulepšale su kompanije Bambi, Nescafe, Schweppes, Don Don, Henkel i Bioten.
Rečenicom „Pismen razmišlja svojom glavom, a nepismen tuđom“ Ljubivoje Ršumović otvorio je prošlogodišnji Sajam knjiga. Danas se na Laguninom štandu jedan od najvoljenijih dečjih pisaca rukovao sa knjigom i mnogobrojnom publikom. Kao pravi ambasador dobre književnosti Ršumović je prodavao i preporučivao knjige posetiocima Laguninog štanda.
Iskoristili smo priliku da pitamo Ršumovića da li misli da knjiga može da posustane pred digitalnom knjigom?
„Teško je poverovati da sve te nove, maloletne igračke, ma koliko korisne, poput kompjutera, mogu da ugroze knjigu sa preko 2,5 hiljada godina teškog iskustva! Najteže je imala u sedmom i osmom veku, kada je sagorela Aleksandrijska, najpoznatija biblioteka starih naroda. I srpska knjiga je preživela tešku nesreću: Hitlerovo bombardovanje nacionalne biblioteke u Beogradu 1941. Pre 200 godina su nas slepi Višnjić i hromi Karadžić vodili u Evropu, namamili Getea da uči srpski, i poručili nam, ako smo uopšte pismeni, da njihovu knjigu-pismo pročitamo, da svaka srpska književna reč prevedena na strani jezik znači pruženu ruku u svet! I znači prihvaćenu ruku za rukovanje sa svetom.“
Hale na Sajmu knjiga u Beogradu otvorene su od 10 sati, a kako dan odmiče, posetilaca je sve više.
I današnje druženje ulepšale su kompanije Bambi, Nescafe, Schweppes, Don Don, Henkel i Bioten.
