Ljubica Arsić: Za knjigu moramo uvek da imamo vremena

15. jul 2025.

Tokom leta i godišnjih odmora podrazumeva se da više čitamo knjige. Međutim, da li u vreme mobilnih telefona i kompjutera uopšte stižemo da čitamo? Književnica Ljubica Arsić, u intervjuu za Jutanji program RTS-a, naglasila je da uvek ima jedan broj onih koji vole knjigu i koji čitaju.

Ljubica20ArsiC48720by20Irina20MarkiC48720321

Foto: Irina Markić

Vi ste dugo predavali u školi. Šta kažete, kakva su vaša zapažanja, da li mladi danas čitaju?

Za knjigu moramo uvek da imamo vremena. Naravno da moderne tehnologije oduzimaju pažnju, ali to je neka vrsta čitanja postova, ne znam, elektronskih knjiga. Međutim, mislim da zabrinjava to što se mladi ljudi i uopšte ljudi udaljavaju od umetničke literature, naročito od klasika, koji su nekako omrznuti i sklonjeni sa liste, kao nešto što je nevažno i potpuno nebitno.

A mislim da malo i preuveličavamo, negde mitologiziramo u stvari ideju da se nekad mnogo čitalo, a da se sad ne čita, zato što mislim da je to uvek bila jedna veština koja je zahtevala pozornost, znači tišinu, pažnju, koncentraciju i motivaciju.

Da li su brze forme na digitalnim medijima promenile srednjoškolce, mlade ljude, da više nemaju koncentraciju za knjigu i kako to vratiti negde na sredinu?

Ako brzo trčite, ne možete stalno brzo da trčite. Negde morate da se malo zaustavite i da uzmete vazduh. Tako da mislim da će biti uvek onog „kvasca čitalačkog“ koji će posegnuti za knjigom. E sad zavisi od toga kako ih motivišemo, na koji način ćemo im knjigu približiti.

Sigurno da je bilo kakvo čitanje dobra pecaljka za uvod u knjigu i u čitanje, ali je vrlo važno da taj prostor bude otvoren i da raznim primerima pokažemo da postoje i neki drugi pisci, osim te terapeutske literature koja je očigledno u modi, za kojom posežu svi, i odrasli i mladi, kao neka vrsta samopomoći. A moramo da razmislimo i o tome zašto i obrazovani ljudi malo čitaju, i da je to, u stvari, veština koju, očigledno, manjina upražnjava.

Utisak je da je svaka nova generacija manje zainteresovana za pisanu reč, a neka istraživanja govore da danas najmanje mladih čita.

Nisam sigurna da je u 19. veku, na primer, u doba knjaza Miloša, ili Milana, ili Mihajla, da se toliko čitalo u Srbiji. Imam utisak da se sada više čita, da su ljudi bliži knjizi. Nama se samo čini zbog tih pomagala koje su stalno u rukama mladih ljudi da je to negde preuzelo važnost, ali očigledno je da uvek ima jedan broj onih koji vole knjigu i koji čitaju.

Vi sada pišete knjigu, recite nam o čemu će biti.

Sada pišem jednu knjigu u kojoj izuzetno uživam. Zvaće se „Goli obučeni“, znači pisci i moda. Kako pisci oblače svoje junake i zašto baš tako, što će biti prilika, možda za one koji posegnu za mojom knjigom, da ponovo pročitaju neka velika i značajna dela kao što sam ih ja ponovo čitala, i da obrate pažnju na to kako pisci grade karaktere svojih likova, ne samo kroz postupke, unutrašnje monologe, razgovore, nego i preko odeće.