Ljubav prema antiherojima ne jenjava
Moćna, duboka privlačnost serijskih ubica je iznedrila jezivu ljubav između njih i američke javnosti. Društvenu strast prema serijskim ubicama najbolje potvrđuje nesmanjen apetit za holivudske filmove koji se bave ovom temom, a kojih je tokom godina snimljeno na stotine.
Foto: Unsplash
Bioskopske zarade pokazuju da Holivud i javnost obožavaju priče o serijskim ubicama. Od prvog poznatog filma koji se bavi ovom temom „Stanar“ Alfreda Hičkoka (1927), do filma „Devojka sa tetovažom zmaja“ (2011) i nastavcima, filmovi o serijskim ubicama konstantno beleže velike zarade, privlače veliku publiku i stvaraju kultove obožavalaca.
Ovi filmovi najčešće prikazuju jezivu priču o seriji ubistava predstavljenih na najplastičniji način, a opet, što je pomalo ironično, počinilac je često predstavljen kao neka vrsta antiheroja. Prema rezultatima istraživanja koja sam sproveo, filmska publika će najčešće na nekom nivou navijati za to da serijski ubica uspe u svojoj misiji.
Nijedan serijski ubica u istoriji nije predstavio sliku čudovišta kao antiheroja toliko snažno i živopisno kao dr Hanibal „Kanibal“ Lektor. Bez obzira na njegovo poreklo, mnogi ljudi Hanibala Lektora smatraju za tipičnog američkog serijskog ubicu. Njegov ugled u popularnoj kulturi je u uvećan zahvaljujući seriji u produkciji NBC televizije „Hanibal“ koja se bavi njegovim ranim životom i karijerom.
Dr Hanibal Lektor je ikona popularne kulture, veća od života, mitsko i gotovo natprirodno otelotvorenje najdubljih i najmračnijih strahova društva. Društvo je opčinjeno đavolskim prikazom Lektora, jer on omogućava ljudima da projektuju svoje strahove na savršeno opisanog super zločinca.
Čini se da je još strašniji zbog činjenice da je uspešan doktor medicine i psihijatar. Ogromnu privlačnost dr Lektora za javnost je objasnio kriminolog dr DŽ. S. Olson koji je napisao:
„Možda je Hanibal Lektor toliko provlačan lik jer je on nešto više (ili nešto manje) od čoveka: vampir, đavo, ili neka paklena kombinacija ova dva. Ponikao iz književne tradicije Miltonovog Sotone, Geteovog Mefistofelesa i Stokerovog grofa Drakule, lik Hanibala Lektora je možda toliko uspešan jer igra na kartu primalne društvene fascinacije čudovištima.“
Kao i mnoga druga holivudska čudovišta i baba-roge, dr Hanibal Lektor je uzbudljiv i poseduje magnetsku privlačnost jer je potpuno posvećen svom cilju, lišen savesti i gotovo nezaustavljiv.
Međutim, Hanibal je i potpuno drugačiji od bilo kog drugog holivudskog filmskog čudovišta ili ubice. Za razliku od gotovo animiranih likova kao što su Godzila ili Fredi Kruger, dr Lektor je čovek. Osim toga, on je genijalan, duhovit, čak šarmantan. Slično anđeoskom osvetniku, serijskom ubici Deksteru, on se drži veoma strogih etičkih principa, po kojima živi i ubija, ali za razliku od Deksterovih, njegovi motivi nisu altruistički.
Moja istraživanja ukazuju na to da je nesmanjena popularnost dr Lektora i strah koji izaziva posledica činjenice da je predstavljen kao smrtnik. U mnogo čemu, on je poput nas. On je čovek od krvi i mesa koji oseća bol. Mi se mnogo lakše sa njim poistovećujemo upravo zbog te njegove čovečnosti koju ne pronalazimo u drugim jednodimenzionalnim filmskim čudovištima.
U isto vreme, njegova sličnost sa svima nama značajno doprinosi njegovoj sposobnosti da izazove strah. Baš kao i Ted Bandi u stvarnom životu, Hanibal Lektor deluje normalno – stravično normalno. On predstavlja najveći kolektivni strah modernog čovečanstva – odnosno, strah od ubice koji živi do nas.
Paradoksalno, upravo zbog toga što je dr Lektor predstavljen kao prava osoba, a ne neko natprirodno čudovište ili baba-roga, on izaziva i više saosećanja, ali i više straha. On je istovremeno i veoma strašan i veoma zabavan za gledanje. Zbog toga ga i volimo.
Autor: Skot A. Bon
Izvor: psychologytoday.com
Prevod: Maja Horvat
