Ljiljana Popović-Anđić: godina odsutnog življenja
Pre tačno godinu dana, 17. jula 2019, zaspala je večnim snom istaknuti prevodilac, poliglota i profesor Ljiljana Popović-Anđić, dugogodišnji saradnik Lagune i jedan od urednika biblioteke Bolero, jedine edicije u našoj zemlji posvećene savremenom latinskoameričkom romanu.
Po prirodi povučena, ali duhovita, srdačna i dobronamerna, Ljiljana je pre svega mislila na čitaoce: u izdanju Lagune, prvi put su na njen predlog i u njenom prevodu naši čitaoci upoznali dela Kubanca Leonarda Padure, Kolumbijca Horhea Franka, Salvadorca Orasija Kasteljanosa Moje, Peruanca Santijaga Ronkaljola, Meksikanca Huana Viljora, Argentinca Markosa Aginisa – velika imena ne samo latinskoameričke književnosti.
Ljiljana je u Laguni debitovala u velikom stilu: predložila je za objavljivanje i prevela roman Marija Vargasa Ljose – „Avanture nevaljale devojčice“, koji je i danas, deceniju i po posle prvog i još mnogih izdanja, među najčitanijim knjigama našeg izdavača.
Od tada je postala gotovo ekskluzivni prevodilac potonjih knjiga peruanskog nobelovca objavljenih u Laguni.
Tokom svoje plodne prevodilačke karijere, Ljiljana Popović-Anđić je – ne samo za Lagunu – gotovo isključivo prevodila dela koja je sama predlagala za objavljivanje i retko kada bi se prevarila. Zahvaljujući njoj, „najbolji roman na španskom napisan posle 'Don Kihota'“, „Tri tužna tigra“ Giljerma Kabrere Infantea od pre nekoliko godina se čita i na srpskom, među malobrojnim prevodima u svetu ove knjige takođe prozvane „'Uliksom' na španskom“. Isto se dogodilo i sa „dekanom argentinske pripovetke“, Isidorom Blajstenom, koji je javno rekao da je Ljiljanin najbolji izbor njegovih priča ikad objavljen u Argentini ili u svetu.
Uprkos njenoj poslovičnoj povučenosti iz javnog života i fizičkom odlasku, Ljiljana i dalje „radi“ za Lagunu: njen poslednji veliki posao obavljen je u bolesničkoj postelji – prevod kapitalnog roman Kubanca Leonarda Padure, „Čovek koji je voleo pse“, uz pomoć pofesora dr Dragane Bajić, koji uskoro izlazi iz štampe.
Ljiljana će ostati upamćena i kao koautor i prevodilac izuzetnih antologijskih izdanja: „Antologije savremene argentinske pripovetke – Borhesova deca“, „Antologije savremene hispanoameričke priče“ i jednog izbora neobičnih hispanoameričkih priča – „Otkačene priče“.
Njeni prilozi i prevodi mnoštva velikih latinskoameričkih pesnika koje je objavljivala u mnogim časopisima (Književne novine, Pismo, Pesnik, Poezija, Književni magazin) čekaju da budu u celini objedinjeni i objavljeni. Ljiljana nam je, po rečima njenog supruga Branka, ostavila obilje neobjavljenog materijala koji će, verovatno, u narednim godinama obogatiti čitalačke biblioteke i podsetiti nas da je i dalje među nama.
Po prirodi povučena, ali duhovita, srdačna i dobronamerna, Ljiljana je pre svega mislila na čitaoce: u izdanju Lagune, prvi put su na njen predlog i u njenom prevodu naši čitaoci upoznali dela Kubanca Leonarda Padure, Kolumbijca Horhea Franka, Salvadorca Orasija Kasteljanosa Moje, Peruanca Santijaga Ronkaljola, Meksikanca Huana Viljora, Argentinca Markosa Aginisa – velika imena ne samo latinskoameričke književnosti.
Ljiljana je u Laguni debitovala u velikom stilu: predložila je za objavljivanje i prevela roman Marija Vargasa Ljose – „Avanture nevaljale devojčice“, koji je i danas, deceniju i po posle prvog i još mnogih izdanja, među najčitanijim knjigama našeg izdavača.
Od tada je postala gotovo ekskluzivni prevodilac potonjih knjiga peruanskog nobelovca objavljenih u Laguni.
Tokom svoje plodne prevodilačke karijere, Ljiljana Popović-Anđić je – ne samo za Lagunu – gotovo isključivo prevodila dela koja je sama predlagala za objavljivanje i retko kada bi se prevarila. Zahvaljujući njoj, „najbolji roman na španskom napisan posle 'Don Kihota'“, „Tri tužna tigra“ Giljerma Kabrere Infantea od pre nekoliko godina se čita i na srpskom, među malobrojnim prevodima u svetu ove knjige takođe prozvane „'Uliksom' na španskom“. Isto se dogodilo i sa „dekanom argentinske pripovetke“, Isidorom Blajstenom, koji je javno rekao da je Ljiljanin najbolji izbor njegovih priča ikad objavljen u Argentini ili u svetu.
Uprkos njenoj poslovičnoj povučenosti iz javnog života i fizičkom odlasku, Ljiljana i dalje „radi“ za Lagunu: njen poslednji veliki posao obavljen je u bolesničkoj postelji – prevod kapitalnog roman Kubanca Leonarda Padure, „Čovek koji je voleo pse“, uz pomoć pofesora dr Dragane Bajić, koji uskoro izlazi iz štampe.
Ljiljana će ostati upamćena i kao koautor i prevodilac izuzetnih antologijskih izdanja: „Antologije savremene argentinske pripovetke – Borhesova deca“, „Antologije savremene hispanoameričke priče“ i jednog izbora neobičnih hispanoameričkih priča – „Otkačene priče“.
Njeni prilozi i prevodi mnoštva velikih latinskoameričkih pesnika koje je objavljivala u mnogim časopisima (Književne novine, Pismo, Pesnik, Poezija, Književni magazin) čekaju da budu u celini objedinjeni i objavljeni. Ljiljana nam je, po rečima njenog supruga Branka, ostavila obilje neobjavljenog materijala koji će, verovatno, u narednim godinama obogatiti čitalačke biblioteke i podsetiti nas da je i dalje među nama.
