Četvrta tribina Laguninog književnog kluba, koja je održana prvog petka u mesecu junu, protekla je u razgovoru o nobelovcu Mariju Vargasu Ljosi i o njegovom prvom romanu „Grad i psi“.
O stvaralaštvu ovog velikog pisca govorio je pisac Uglješa Šajtinac, veliki poklonik književnosti Vargasa Ljose koji se sa romanom „Grad i psi“ sreo kao srednjoškolac i, pošto je bio istih godina kao i junaci romana, doživeo ga je na poseban način. Takođe, o knjizi su govorili odlični znalci španskog jezika i književnosti: Gordana Mihajlović, prevodilac, i Bojana Kovačević Petrović, asistent na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
Horhe Mario Pedro Vargas Ljosa je rođen u Arekipi u Peruu 1936. Rano detinjstvo proveo je sa majkom u Kočabambi, u Boliviji, gde je njegov deda boravio kao konzul Perua. Vargas Ljosa je pohađao različite škole, dok njegovi roditelji nisu ponovo obnovili zajednicu i dok njegov otac nije otkrio njegov talenat za poeziju. Strahujući za muškost svog sina, Ernesto Vargas Maldonaldo seli porodicu u Limu i upisuje Marija na Vojnu akademiju „Leonsio Prado“. Dve godine provedene u ovoj Akademiji bile su osnova za njegov prvi roman „Grad i psi“.
Vargas Ljosa piše drame, studije i eseje, memoare, novinske članke, priče i, pre svega, romane. Laguna je objavila jedanaest njegovih knjiga, između ostalih to su „Pohvala pomajci“, „Pantaleon i posetiteljke“, „Razgvor u Katedrali“, „Grad i psi“, „Diskretni heroj“ a iz štampe će za „Noć knjige“ izaći njegovi memoari „Riba u vodi“, važna knjiga za potpunije razumevanje života i celokupnog književnog opusa Marija Vargasa Ljose. Dobio je najvažnije književne nagrade i najveću, Nobelovu nagradu za književnost. Za predsednika Perua kandidovao se 1990. i doživeo je neuspeh i razočaranje.
Veliki broj poklonika književnosti jednog od najvećih savremenih svetskih pisaca okupio se u knjižari Delfi u SKC-u kako bi učestvovao u razgovoru o Vargasu Ljosi. I čuli su mnogo nepoznatih anegdota o Vargasu Ljosi i finih analiza njegove književnosti. Tako smo mogli saznati da su, budući da je roman „Grad i psi“ izuzetno detaljan u opisivanju Akademije, čelnici u dogovoru sa vlastima odlučili da spale 1000 primeraka, a knjigu ocenili kao plan Ekvadora da omalovaži Peru. Ista Akademija je mnogo godina kasnije, 2011, priredila svečanost u čast Vargasa Ljose koga je proglasila najuglednijim pitomcem u svojoj istoriji. Bilo je reči i o visokom kvalitetu novih srpskih prevoda njegovih knjiga u izdanju Lagune. Šajtinac se posebno pozabavio specifičnim stilom koji je Vargasu Ljosi i doneo najviša literarna priznanja, ne propustivši da ga okarakteriše kao izuzetno rafinirnaog kritičara društva koji to radi na tako sofisticiran način da mu vlasti nisu mogle ništa.
Od prevoditeljke smo saznali i o neobičnom životnom putu Vargasa Ljose, ali i o njegovom pisanju. „Izuzev nekoliko koji su pisani hronološki, većina njegovih romana je jedna tapiserija, mozaik, slagalica čije ćete kockice složiti tek na samom kraju. Jedan veoma čest momenat njegovog prosedea jeste da iz jednog dijaloga pređete najednom u drugi koji se odvija na potpuno različitom mestu u različito vreme, pa čak i u treći.Takođe, poseduje retku snagu. Vrca jedna neobična divlja snaga i prosto je neverovatno koliko uspeva da bude različit u pristupima, temama, stilovima.“
Bojana Kovačević Petrović jasno je pozicionirala Vargasa Ljosu među vodeće hispanoameričke pisce sa kojima je čak zajedno počeo svoju literarnu karijeru, dok je Uglješa Šajtinac istakao piščevu neverovatnu veštinu i neverovatnu moć koncentracije.
Prvog petka u mesecu julu, 3. jula od 18 sati okupićemo se na sledećoj tribini Laguninog književnog kluba u Delfi Caféu u SKC-u kada ćemo razgovarati o još jednom velikom piscu, nemačkom nobelovcu Ginteru Grasu i njegovoj knjizi „Pseće godine“. O njegovom životu i delu govoriće sjajni gosti: Ivan Ivanji, pisac i prevodilac, prof. dr Nikolina Zobenica, šef Odseka za germanistiku na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, Andrej Ivanji, novinar, i čitaoci.
Roman „Pseće godine“ je na popustu od 30% do petka, 3. jula u knjižarama Delfi i Laguninom klubu čitalaca u Resavskoj 33.
