Lagunin književni klub o knjizi „Carstvo sunca“ Dž. G. Balarda
Četrdeset deveta tribina Laguninog književnog kluba održana je u petak 1. marta u knjižari Delfi u SKC-u. Tema je bio višestruko nagrađivani roman „Carstvo sunca“ Dž. G. Balarda, po kojem je Stiven Spilberg snimio istoimeni film nominovan za šest Oskara. O knjizi su govorile urednice u Laguni Mina Kebin i Nevena Milojević.
Godina je 1941. Šangaj je zapaljen kobnom bakljom Perl Harbora. Jedan britanski dečak, kroz ratom zahvaćen grad prekriven leševima, uzaludno traga za svojim roditeljima sve dok ga japanski vojnici ne zarobe i odvedu u koncentracioni logor. Tamo ga zatiče svet bez milosti, razuma i saosećanja. Tamo će ga obasjati razorno svetlo atomske bombe bačene na Nagasaki. I tamo će morati da preživi. Zasnovan na autentičnim događajima iz Balardovog detinjstva za vreme japanske okupacije Kine u Drugom svetskom ratu, ovaj roman o odrastanju, gladi i gubicima, koncentracionim logorima i opstanku pre svega je priča o pojedincu koji u sebi pronalazi moć ne samo da opstane već i da ostane ljudsko biće u razularenom i nečovečnom svetu ratnog vihora.
Gardijan je „Carstvo sunca“ nazvao najboljim romanom o Drugom svetskom ratu, a urednica Nevena Milojević smatra da je razlog tome to što je Balard izuzetno autentičan pisac. „Nisam čitala ništa slično i potpuno sam očarana njegovim opusom. Ovo jeste još jedan roman o ratu, ratnom iskustvu, iskustvu u logorima, a zapravo je ceo ustrojen da, iako pisan tradicionalno, prikazuje izvanredan uvid u stvarnost. Kod svakog pisca najviše cenim kada piše o iskustvima iz ugla koji običan čovek možda ne bi mogao da sagleda.“
Džejms Grejem Balard je rođen 1930. u Šangaju gde je njegov otac bio jedan od stranih biznismena. U jeku Perl Harbora, on i njegova porodica su bili zatočeni u koncentracionom logoru gde su dočekali kraj rata. Nakon povratka u Englesku i pisanja kratkih priča u žanru naučne fantastike, od 60-ih godina počinje da piše svoje najpoznatije romane, koje definiše distopijska modernost, turobni predeli stvoreni ljudskom rukom i psihološki uticaj tehnoloških i društvenih promena na ljude. Zlatnu PEN nagradu za izuzetna postignuća na polju književnosti dobio je 2008. godine.
Mini Kebin se Balard dopada jer beskompromisno i potpuno ogoljeno iznosi istinu, u kojem god žanrovskom obliku da se kreće. „Ti žanrovi su različiti, otuda su mu i stil i način pripovedanja različiti od knjige do knjige, ali ta njegova odluka da pisac mora da govori istinu, da nema pravo da moralno osuđuje, vidi se u svim njegovim delima. Ma koliko bile šokantne, on namerno piše o vrlo drastičnim i kontradiktornim stvarima da bi provocirao čitaoca da uvidi da iza tog što je naglašeno stoji vrlo tačan opis ljudske prirode, one koju najčešće ne želimo da priznamo.“
Naredna tribina Laguninog književnog kluba zakazana je za 5. april, a tema će biti zbirka savremenih zabranjenih arapskih priča „Dvanaest nemogućih“. Ova knjiga je na popustu od 30% do 5. aprila u svim knjižarama Delfi i Laguninom klubu čitalaca u Resavskoj 33.
