Laguna objavila roman „Čovek je veliki fazan na ovom svetu“ Herte Miler
Izdavаčka kuća Laguna upravo je objavila roman dobitnice Nobelove nagrade za književnost 2009. godine Herte Miler „Čovek je veliki fazan na ovom svetu“.
Radnja romana smeštena je u Čaušeskuovu Rumuniju osamdesetih godina XX veka mnoge porodice nemačkog porekla, a među njima i porodica glavnog junaka romana, čekaju na dozvole da se isele na Zapad. Dok sve više njenih rumunsko-nemačkih suseda napušta selo, ova porodica i dalje čeka – njen život kao da stoji u mestu. Tek kada kći Amalija na dušeku u poštanskom skladištu „pomogne“ parohu i milicioneru da „pronađu“ zaturena dokumenta neophodna da bi s majkom i ocem konačno dobila dozvolu za iseljenje, pristižu im željeni papiri.
Emigracija, ili pre čekanje na emigraciju, glavna je tema ove knjige pomalo čudnog naslova: „Čovek je veliki fazan na ovom svetu“. To su zapravo reči rumunske poslovice, koja kroz poređenje čoveka sa ovom divljom pticom kljastih krila i njenom nespretnošću, ukazuje na čovekovu nesnalažljivost i zlu kob. Roman je nastao 1986, godinu dana pre nego što je i sama Herta Miler napustila Rumuniju i iselila se u Nemačku.
Herta Miler nam u ovoj knjizi pripoveda o važnom, mada pomalo zanemarenom egzistencijalnom iskustvu koje je obeležilo Evropu druge polovine dvadesetog veka. Ona nam poklanja poetski portret korumpiranosti koji više govori o motivima i načinima emigracije iz komunističkih društava nego većina knjiga koje se ovom temom bave faktografski. Prelazak granice ovde je emigracija u slobodu, nakon koje sve postaje drugačije, mada ne nužno i bolje. Jer u toj „slobodi“ čeka nova patnja, ili naknadno suočavanje sa nečim što se do tada vešto skrivalo: naime, sa dubokim osećanjem gubitka zavičaja. U obrazloženju prilikom dodele Nobelove nagrade, između ostalog rečeno je da Herta Miler „preplitanjem poezije i činjenica oslikava književne pejzaže bezavičajnosti“, koja predstavlja suštinski problem modernog čoveka. Uistinu, Herta Miler je krunski književni svedok tog iskustva.
Herta Miler je rođena 1953. godine u Ničidorfu u Rumuniji, a od 1987. godine živi u Berlinu kao spisateljica. Za svoje delo nagrađivana je brojnim nemačkim i međunarodnim nagradama. Godine 2009. Herta Miler dobila je Nobelovu nagradu za književnost.
Izdavačka kuća Laguna objavila je dva romana Herte Miler: „Ljuljaška daha“ i „Čovek je veliki fazan na ovom svetu“. Pored toga u pripremi su knjige „Životinja srca“ i „ Lisac je oduvek bio lovac“.
Radnja romana smeštena je u Čaušeskuovu Rumuniju osamdesetih godina XX veka mnoge porodice nemačkog porekla, a među njima i porodica glavnog junaka romana, čekaju na dozvole da se isele na Zapad. Dok sve više njenih rumunsko-nemačkih suseda napušta selo, ova porodica i dalje čeka – njen život kao da stoji u mestu. Tek kada kći Amalija na dušeku u poštanskom skladištu „pomogne“ parohu i milicioneru da „pronađu“ zaturena dokumenta neophodna da bi s majkom i ocem konačno dobila dozvolu za iseljenje, pristižu im željeni papiri.
Emigracija, ili pre čekanje na emigraciju, glavna je tema ove knjige pomalo čudnog naslova: „Čovek je veliki fazan na ovom svetu“. To su zapravo reči rumunske poslovice, koja kroz poređenje čoveka sa ovom divljom pticom kljastih krila i njenom nespretnošću, ukazuje na čovekovu nesnalažljivost i zlu kob. Roman je nastao 1986, godinu dana pre nego što je i sama Herta Miler napustila Rumuniju i iselila se u Nemačku.
Herta Miler nam u ovoj knjizi pripoveda o važnom, mada pomalo zanemarenom egzistencijalnom iskustvu koje je obeležilo Evropu druge polovine dvadesetog veka. Ona nam poklanja poetski portret korumpiranosti koji više govori o motivima i načinima emigracije iz komunističkih društava nego većina knjiga koje se ovom temom bave faktografski. Prelazak granice ovde je emigracija u slobodu, nakon koje sve postaje drugačije, mada ne nužno i bolje. Jer u toj „slobodi“ čeka nova patnja, ili naknadno suočavanje sa nečim što se do tada vešto skrivalo: naime, sa dubokim osećanjem gubitka zavičaja. U obrazloženju prilikom dodele Nobelove nagrade, između ostalog rečeno je da Herta Miler „preplitanjem poezije i činjenica oslikava književne pejzaže bezavičajnosti“, koja predstavlja suštinski problem modernog čoveka. Uistinu, Herta Miler je krunski književni svedok tog iskustva.
Herta Miler je rođena 1953. godine u Ničidorfu u Rumuniji, a od 1987. godine živi u Berlinu kao spisateljica. Za svoje delo nagrađivana je brojnim nemačkim i međunarodnim nagradama. Godine 2009. Herta Miler dobila je Nobelovu nagradu za književnost.
Izdavačka kuća Laguna objavila je dva romana Herte Miler: „Ljuljaška daha“ i „Čovek je veliki fazan na ovom svetu“. Pored toga u pripremi su knjige „Životinja srca“ i „ Lisac je oduvek bio lovac“.
