Živopisna četvrt Ist Enda u Londonu, Spitalfilds, u sedamnaestom veku bila je čuvena po zanatlijama koji su se bavili tkanjem svile. Kada su Hugenoti stigli iz Francuske, upravo se u ovom kraju nastanila brojna populacija tkača. Nešto kasnije dolaze i irski tkači. Odnosi između njih su stalno bili na ivici sukoba jer su Irci pristajali da rade za manje novca i obarali minimalnu stopu zarade. Da bi se izborili sa ovim problemom, tkači su se organizovali u sindikate. „Sečenje svile“, presecanje tkanine na razboju, služilo je kao upozorenje za one majstore koji su prihvatali nižu stopu zarade, kao i za one koji su odbijali da uplate novac kao podršku sindikalnim aktivnostima. Neredi su bili česta pojava u Spitalfildsu. Godine 1765. usvojen je zakon koji predviđa smrtnu kaznu za krivično delo provale u kuću ili radnju u nameri da se ošteti svila u procesu proizvodnje.
Istorijski roman „Kupina i divlja ruža“ bavi se životom ovih zanatlija u osamnaestovekovnom Spitalfildsu i inspirisan je stvarnim ličnostima i događajima. Ester je supruga lokalnog majstora tkača Elajasa, poreklom Hugenota, a Sara je njena sluškinja koja je u prošlosti radila u javnoj kući. Esterin lik je inspirisan Ana Marijom Gartvajt, čuvenom dizajnerkom svile u to doba. Neki od njenih cvetnih dezena su sačuvani i danas se mogu videti u Muzeju Viktorije i Alberta. Sam naslov knjige je inspirisan cvetnim motivima na svili.
Ester i Elajas žive u izobilju, posao naizgled cveta. Elajas prima u njihov dom šegrta Bisbija, talentovanog tkača, pruža mu priliku da koristi razboj i napravi originalno platno. Ester ima ideje za dizajn, ali muž nema sluha za njene umetničke sklonosti. Bisbi će joj dozvoliti da mu pomogne u tkanju. Saru je majka koja radi kao sluškinja poslala u London ne bi li je spasila od života u bedi kakav je nesumnjivo čeka. Nesrećnim spletom okolnosti, neiskusna Sara završila je u krčmi koja je ujedno i bordel. Kada je Ester ugledala na ulici vlasnicu bordela kako maltretira Saru, sažalila se i poslala joj je Bibliju, što je bio uobičajen gest u ono vreme. Ali dobila je i poriv da uradi nešto više – dovela je Saru u svoj dom gde će raditi kao sluškinja.
Odnos dve junakinje poprima dinamiku koja nam omogućava da iz oba ugla vidimo na delu stereotipe tog vremena. Uskraćene su za slobodan izbor, pravo glasa, davanje sopstvenog mišljenja. Odnosi sa muškarcima u njihovim životima su turbulentni, nijedna zaista ne dobija ono što želi. Dok Ester i Elajas imaju poteškoća da se ostvare kao roditelji, Sara se neoprezno upušta u vezu sa šegrtom tkačem Džonom. Nezadovoljan svojim položajem, siromašan i frustriran, on se užasno odnosi prema njoj i ne želi da preuzme odgovornost za svoje postupke i njihove posledice.
Radnja romana kulminira izbijanjem nereda koje su izazvali sindikati tkača. U napadu na Elajasovu kuću, platno koje tka Bisbi je uništeno, a isplivava i Sarina prošlost iz bordela. Ester želi da joj pomogne da se izvuče. Ucenom gradskog moćnika, tajnom koja bi mogla da mu ugrozi reputaciju, dve žene će uspeti da se izbore za ishod kakav priželjkuju – slobodan život za Saru i prilika da konačno dizajnira sopstvenu svilu za Ester.
Autor teksta: Ivana Veselinović
Istorijski roman „Kupina i divlja ruža“ bavi se životom ovih zanatlija u osamnaestovekovnom Spitalfildsu i inspirisan je stvarnim ličnostima i događajima. Ester je supruga lokalnog majstora tkača Elajasa, poreklom Hugenota, a Sara je njena sluškinja koja je u prošlosti radila u javnoj kući. Esterin lik je inspirisan Ana Marijom Gartvajt, čuvenom dizajnerkom svile u to doba. Neki od njenih cvetnih dezena su sačuvani i danas se mogu videti u Muzeju Viktorije i Alberta. Sam naslov knjige je inspirisan cvetnim motivima na svili.
Ester i Elajas žive u izobilju, posao naizgled cveta. Elajas prima u njihov dom šegrta Bisbija, talentovanog tkača, pruža mu priliku da koristi razboj i napravi originalno platno. Ester ima ideje za dizajn, ali muž nema sluha za njene umetničke sklonosti. Bisbi će joj dozvoliti da mu pomogne u tkanju. Saru je majka koja radi kao sluškinja poslala u London ne bi li je spasila od života u bedi kakav je nesumnjivo čeka. Nesrećnim spletom okolnosti, neiskusna Sara završila je u krčmi koja je ujedno i bordel. Kada je Ester ugledala na ulici vlasnicu bordela kako maltretira Saru, sažalila se i poslala joj je Bibliju, što je bio uobičajen gest u ono vreme. Ali dobila je i poriv da uradi nešto više – dovela je Saru u svoj dom gde će raditi kao sluškinja.
Odnos dve junakinje poprima dinamiku koja nam omogućava da iz oba ugla vidimo na delu stereotipe tog vremena. Uskraćene su za slobodan izbor, pravo glasa, davanje sopstvenog mišljenja. Odnosi sa muškarcima u njihovim životima su turbulentni, nijedna zaista ne dobija ono što želi. Dok Ester i Elajas imaju poteškoća da se ostvare kao roditelji, Sara se neoprezno upušta u vezu sa šegrtom tkačem Džonom. Nezadovoljan svojim položajem, siromašan i frustriran, on se užasno odnosi prema njoj i ne želi da preuzme odgovornost za svoje postupke i njihove posledice.
Radnja romana kulminira izbijanjem nereda koje su izazvali sindikati tkača. U napadu na Elajasovu kuću, platno koje tka Bisbi je uništeno, a isplivava i Sarina prošlost iz bordela. Ester želi da joj pomogne da se izvuče. Ucenom gradskog moćnika, tajnom koja bi mogla da mu ugrozi reputaciju, dve žene će uspeti da se izbore za ishod kakav priželjkuju – slobodan život za Saru i prilika da konačno dizajnira sopstvenu svilu za Ester.
Autor teksta: Ivana Veselinović
