Idealna prilika da se iskoristi ova fudbalska analogija je najava za tri naslova od tri autora čije smo nove romane nestrpljivo iščekivali godinama: Stivena Presfilda, Ajada Aktara i Havijera Sijere.
Koleginica na sajmu knjiga volela je u šali da prokomentariše: „Tebi bi Presfildovi agenti trebalo da daju procenat...“ jer sam svakom neodlučnom čitaocu na odeljku sa istorijskim romanima preporučivala neku od Presfildovih knjiga. I dalje mislim da nema boljeg izbora za ljubitelje punokrvnog istorijskog romana od njegovih dela poput „Plima rata“ ili „Ognjene kapije“. Sedam godina je prošlo od kada je preveden „Lov na Romela“, njegov poslednji roman objavljen kod nas. U međuvremenu smo Presfilda imali prilike da gledamo na kanalima Discovery i History kao stručnog konsultanta. Bavio se i pisanjem publicistike, a veliki povratak fikciji najavljuje istorijskom epopejom pod nazivom A Man at Arms, koju ćete uskoro čitati i u Laguninom izdanju.
Sinajska pustinja, prvi vek nove ere. U turbulentnom periodu nakon Isusovog raspeća rimski vojnici prikupljaju obaveštajne podatke o hodočasniku koji nosi pismo potencijalno zapaljivog sadržaja pobunjenicima u Korintu. Sadržaj pisma bi mogao da sruši carstvo. Rimljani unajmljuju bivšeg legionara Telamona iz Arkadije da presretne pismo i zarobi kurira. U Telamonovom svetu nema mesta za sentimentalnost. Međutim, kada sustigne kurira dogodi se nešto što ni on, a ni carstvo, nisu mogli da predvide.
Presfild je na svom sajtu podelio sa čitaocima izvor inspiracije za ovu priču. Lik Telamona se više puta pojavljivao u njegovim delima u različitim razdobljima. To je lik sa kojim se, po sopstvenom priznanju, najviše poistovećuje. Godinama je želeo da napiše knjigu sa Telamonom kao protagonistom. A onda mu se javila ideja o devetogodišnjoj nemoj devojčici koja kao kurir nosi pismo od neverovatne važnosti. I tada je zaključio da će spojiti njih dvoje kao aktere svog novog romana.
Ajad Aktar je našoj publici poznat po svom debitantskom romanu „Američki derviš“ koji ga je 2012. ustoličio kao legitimnog naslednika Haleda Hoseinija. Preporučivan kao roman za ljubitelje „Lovca na zmajeve“, „Američki derviš“ doneo je internacionalnu slavu svom autoru. Gotovo čitavu deceniju čekao se novi roman, dok se u međuvremenu Aktar afirmisao kao autor scenarija za film i dobio Pulicerovu nagradu za dramu.
Narator priče je, baš kao i Aktar, dramaturg pakistanskog porekla rođen u Americi. Njegovi pogledi na svet oblikovani su u predgrađu Milvokija i na studijama umetnosti. Ali otac kardiolog, koji je sticajem okolnosti Trampov doktor – u eri pre nego što se Tramp kandidovao ali je već značajno prisutan u medijima i širi bazu obožavalaca i istomišljenika – ne deli njegove liberalne stavove. Sve protivrečnosti njegovog porekla i odrastanja kao američkog muslimana postaju akutno prisutne kako raste Trampovo medijsko prisustvo a otac racionalizuje simpatije prema svom pacijentu. Postaje bolno očigledno da će otac glasati za njega uprkos Trampovim neprikrivenim rasističkim stavovima upravo prema pripadnicima njihove zajednice. Narator sa neverovatnom veštinom artikuliše osećanja koja je neko sa kompleksnim poreklom kao on imao u periodu nakon napada na Svetski trgovinski centar koji se odigrao 11. septembra 2001.
Homeland Elegies je roman ali dok ga čitate imate utisak da su memoari autora. U pitanju je portret pisca, sofisticiranog posmatrača, novopečenog člana kulturne elite. On je pomalo zaslepljen „svetlima velikoga grada“, željan svega i nezasit (tako će zaraditi i sifilis, između ostalog). Neko vreme se kreće u krugovima poznatih i bogatih da bi na kraju shvatio da nije ništa drugo do neoliberalna dvorska luda.
U svom novom romanu El mensaje de Pandora Havijer Sijera, kog pamtimo po bestseleru „Tajna večera“, bavi se temom „nevidljivih neprijatelja“, virusa i drugih patogena, i time kako su uticali su na evoluciju naše vrste. Oživljava mit o Pandori kao metaforu za aktuelni trenutak.
Na dan kada Aris napuni osamnaest godina iz Atine stiže velika zelena koverta. Sadrži rukom pisano pismo ispunjeno crtežima i dijagramima koje joj je poslala tetka. Ton pisma je oproštajan, tetka evocira svoje uspomene sa Aris, razgovore i putovanja inspirisana njihovom zajedničkom strašću prema grčkoj mitologiji. Saznajemo da se tetka tokom svog života suočila sa mnogim bolestima i nekoliko pandemija poput trenutne koja je paralizovala čitav svet. Pojava novog virusa ju je i podstakla da piše Aris. Ona predstavlja budućnost koja je u ozbiljnoj opasnosti.
Okrećući se drevnim mitovima antičke Grčke, ovaj epistolarni roman istražuje različite načine pristupanja životu i smrti. Te dve energije se međusobno hrane, a Arisina tetka ukazuje na činjenicu da su i poreklo života i bolesti u direktnoj vezi.
Kucala na vrata zaboravljenih asova: Ivana Veselinović
