„Kuća sećanja i zaborava“ u užem izboru za književnu nagradu „Meša Selimović“
Nagrada „Meša Selimović“ biće dodeljena na 15. Međunarodnim književnim susretima „Cum grano salis“ koji će se održati od 2. do 5. septembra 2015. godine u Tuzli.
Romani koji su ušli u uži izbor za nagradu „Meša Selimović“ za najbolji roman objavljen u 2014. godini na jezičkom govornom prostoru Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore i Srbije:
– Filip David, „Kuća sećanja i zaborava“, Laguna, Beograd, 2014.
– Dževad Karahasan, „Utjeha noćnog neba“, Profil, Zagreb, 2014.
– Damir Karakaš, „Blue moon“, Sandorf, Zagreb 2014.
– Andrej Nikolaidis, „Devet“, Otvoreni kulturni forum, Cetinje, 2014.
– Ivica Prtenjača, „Brdo“, VBZ, Zagreb 2014.
Pisana u prepoznatljivom stilu uglednog autora, „Kuća sećanja i zaborava“ je jedan od najautentičnijih romana novije srpske književnosti, nagrađen Ninovom nagradom za 2014. godinu.
Svako ponekad poželi da bude neko drugi, ali šta ako dobije priliku za to?
Albert Vajs je još od detinjstva imao prilike da promeni svoj identitet. Nakon što je 1942. godine pod okriljem užasnog rata ostao bez roditelja i brata Elijaha, neko vreme je proveo u kući folksdojčera koji ga nazivaju Hans i nude mu da zameni njihovog nestalog sina i tako se spase od sigurne smrti. Albert se tada ipak odlučuje da sačuva svoj identitet i pobegne iz nemačke porodice koja ga je umalo usvojila.
Mnogo godina kasnije, na jednoj od konferencija o Drugom svetskom ratu na kojima učestvuje, Vajs lutajući noću njujorškim ulicama nailazi na „Kuću sećanja i zaborava“. U jednoj od prostorija ovog neobičnog zdanja pohranjeno je nepregledno istorijsko pamćenje. Hoće li Albert iskoristiti poslednju šansu da promeni svoj identitet u skladu sa rečima jednog svog prijatelja i sunarodnika „Pamćenje je strašnije od svakog zaborava“ ili će odlučiti da ostane to što jeste, bez obzira na bol koji ga razdire?
Odluku o najboljem romanu doneće žiri u sastavu akademik Enes Karić, predsednik žirija, i članovi akademik Julijana Matanović, književnik Milorad Popović, književnik Hadžem Hajdarević i književni kritičar Vladimir Arsenić.
