Ksiloteci: Čudnovate drvene knjige u kojima se nalaze uzorci raznih biljaka
Ksilotek (od grčke reči ksilon što znači drvo i reči teke, što znači mesto za čuvanje) jeste predmet čija je kutija za čuvanje jednako važna kao i ono što se nalazi u njoj. Ovaj termin se obično koristi za knjige koje su napravljenje od drveta i u kojima se nalaze uzorci drveta. Ksiloteci su počeli da se pojavljuju u 17. veku, u kabinetima kurioziteta. Broj ksiloteka se kasnije povećavao, pa su jednu kolekciju mogle da čine na stotine svezaka, koje sad izučavaju ljudi koji se bave šumarstvom, botanikom, forenzikom, restauracijom umetnina itd.
Ksiloteci su naročito bili popularni u Nemačkoj, krajem 18. i početkom 19. veka. Ti ksiloteci bili su napravljeni od određene vrste drveta, hrbat knjige bio je ukrašen odgovarajućom korom drveta, kao i mahovinom i lišajevima. Unutra se nalazilo suvo lišće, seme, korenje i grane, a u posebnoj pregradi nalazio se ručno napisan opis određene biljke. Biblioteka na Katedri za posebne kolekcije na švedskom univerzitetu poljoprivrednih nauka u Alnarpu, u Švedskoj, čuva predivan primerak ove vrste ksiloteka, napravljenog u Nirnbergu u Nemačkoj, početkom 19. veka. Slični ksiloteci se takođe nalaze u Francuskoj, Austriji, Italiji i Češkoj.
U nekim ksilotecima se nalaze slike biljaka, umesto pravih delova stabla. U Kraljevskim botaničkim vrtovima u Kjuu nalazi se ksilotek iz 19. veka, napravljen u Japanu, za vreme Meiđi perioda, koji se sastoji od dvadeset i šest knjiga napravljenih od drveta i kore određenog stabla, na kojima je oslikano lišće, plod i cvet tog drveta. Botanički muzej u Berlinu ima sličan primer iz Japana, koji sadrži sto pedeset dve drvene knjige.
Danas se termin „ksilotek“ takođe koristi za velike kolekcije primeraka raznih vrsta drveća, koje nisu nužno smeštene u drvene knjige (poput onih koje se nalaze na Šumarskom fakultetu na Jejlu, koje čini 60.000 uzoraka). Ali poreklo takvih zbirki leži u ovim skromnijim, ali veoma lepim objektima, koji su vremenom postali još dragoceniji, jer su, zbog krčenja šuma, neke vrste drveća zauvek nestale.
Autor: Bes Lavdžoj
Izvor: atlasobscura.com
Prevod: Lidija Janjić
Foto: Haeferl under the Creative Commons Attribution-Share Alike 3.0 Unported license / Commons Wikimedia
