Kristin Estima: Živeti po sopstvenim pravilima

Zašto je priča Milene Jesenske, spisateljice, novinarke i prevoditeljke, mnogo više od priče o njenom burnom ljubavnom odnosu sa čuvenim piscem Francom Kafkom, saznajemo od Kristin Estime, autorke koja joj je posvetila snažan i beskompromisan roman „Pisma Kafki“.

 Foto: Panther Sohi

Želeći da svetu pruži više od priče koju o Mileni Jesenskoj, spisateljici, novinarki i prevoditeljki, znamo kroz pisanje biografa, slavnog pisca Franca Kafke, sa kojim je bila u burnoj ljubavnoj vezi, njene ćerke i prijatelja, nagrađena autorka Kristin Estima u svom izuzetnom romanu „Pisma Kafki“ prepliće malo poznate činjenice i fikciju, moćno prikazujući borbu žene primorane da bira između uloge supruge, ljubavnice i intelektualke.

Kristin Estima, Arapkinja mešovitog porekla (libanskog, sirijskog i portugalskog), koja je i dramski pisac i performer, zapažena je u književnom svetu nakon svoje zbirke kratkih priča o sudaru tradicije i modernosti The Syrian Ladies Benevolent Society, koju je CBC proglasio jednom od najboljih knjiga – Best Fiction Books 2023. Piše za New York Times, The Walrus, VICE, The Globe and Mail, Chatelaine, Maisonneuve, Toronto Star i CBC.

Na priču o Mileni Jasenskoj naišla je slučajno, kada je njena spisateljska karijera malo stagnirala. Tada je saznala da jedan univerzitet u Beču nudi stipendiju za novinare, koja nosi upravo ime ove odlučne i snažne žene, čija ju je životna priča zainteresovala toliko da joj je posvetila nekoliko godina podrobnog istraživanja. Iz toga je proizašao ovaj vešto osmišljen i strastveno napisan roman, koji domaštava Milenin odnos sa Kafkom, ali nam pre svega prikazuje njenu buntovnu i hrabru stranu ličnostu, koju ništa nije moglo da poljulja ni u zatočeništvu pred kraj života.

Razgovor sa Kristin Estimom počeli smo upravo od njene sudbonosne prijave za stipendiju sa imenom Milene Jesenske, s pitanjem šta ju je u njenoj priči i ličnosti najviše fasciniralo, odnosno zbog čega joj se divi.

„Milena je bila ključna u borbi protiv uspona fašizma u Evropi. Skrivala je Jevreje i disidente u svom domu, pomagala ljudima da pobegnu preko granice i objavljivala je u publikacijama koje su bile zabranjene, jer su osuđivale naciste. Zbog toga ju je Gestapo uhapsio 1939. godine, a umrla je u koncentracionom logoru 1944. Bila je hrabra i odvažna, imala je odlučnost i smelost u vremenu kada su se žene još borile za prava i oslobađanje od nametnutih kućnih dužnosti“, rekla je za Bukmarker autorka romana „Pisma Kafki“.

Nekoliko godina ste proveli u istraživanju njenog života. Šta Vam je tokom tog istraživanja bilo najuzbudljivije? Kuda su Vas sve vodili Milenini putevi, dok niste stigli do konačne verzije romana „Pisma Kafki“?

Pre nego što sam počela istraživanje, nisam mislila da mogu da napišem ovaj roman jer je delovao previše složeno – bilo je previše istorijskih događaja, političkih okolnosti i poznatih ličnosti koje sam morala precizno da predstavim. Dala sam sebi četiri godine za istraživanje, i tek tada sam osetila da sam spremna. Bile su mi potrebne te četiri godine da se potpuno uživim u epohe i istorijske ličnosti o kojima pišem.

Kako sta pronašli svoj izraz, odnosno način na koji ćete koncipirati svoju priču o Mileni?

Nakon istraživanja rastužilo me je što je Milena poznata uglavnom kroz pisanja drugih – biografa, Kafke, njene ćerke, prijatelja – ali ne i kao autorka sopstvene životne priče. Zato sam želela da roman oblikujem njenim glasom, kako bi joj bila vraćena autonomija i slobodna volja. Na taj način ona postaje najpouzdaniji svedok sopstvenog života.

Hrabra, ponosna, prkosna, tvrdoglava, izuzetno inteligentna, visokoobrazovana, Milena Jesenska bila je sve što se od žene u vremenu u kojem je živela očekivalo da ne bude. Kako je u takvom svetu uspevala da se izbori za svoje želje i za svoju sreću? Šta je za nju bila sreća?

Milena je bila pametna i odbijala je da prihvati seksistička očekivanja društva. Odlučila je da živi kao muškarci – po sopstvenim pravilima.

U životu imaš dve mogućnosti, Milena: da prihvatiš svoju sudbinu, ili da tragaš za svojom sudbinom. Rečenica Milenine majke, koja se na nekoliko mesta ponavlja u Vašem romanu, čini se ključnom za ovu priču. Šta je Mileni traganje za sudbinom donelo?

To ćete morati da pročitate u mom romanu!

Šta Milenu najviše opčinjava kod Kafke? Kako razmena pisama utiče na njen pogled na život?

Milena je sebe oduvek videla kao autorku, pa je cenila Kafkine reči i pisanje. Videla ga je kao srodnu dušu i istomišljenika u književnosti. Kada je postala njegov prvi prevodilac, to je učvrstilo njeno uverenje da je talentovana i da može da se bavi tim poslom – i to bolje od mnogih muškaraca u toj oblasti.

Šta o ljubavi i strasti učimo iz njihovih pisama?

Učimo da ponekad možemo biti jedna osoba u pismima, a sasvim druga u stvarnom životu. Da intenzivna strast nije održiva. I da slika koju stvorimo o nekome u svojoj mašti retko može da opstane u stvarnosti.

Ko je Kafka bio za Vas pre pisanja ovog romana, a ko je danas, kada ste dublje zaronili u njegovu životnu priču, posredstvom priče o Mileni Jesenskoj?

Čitala sam Kafku mnogo ranije, ali ne bih rekla da sam bila veliki obožavalac. Moram da naglasim da moj roman uopšte nije o njemu – on je sporedan lik. Ovo je priča o Mileni i njenoj perspektivi njihove ljubavne veze. Želela sam da pokažem koliko je nepravedno što je jedna tako hrabra i ostvarena žena poznata samo kao Kafkina ljubavnica. Napisala sam ovaj roman da bi ubuduće on mogao da bude poznat kao njen.

Kako je pisanje njene priče uticalo na Vas? Šta je najznačajnije što svako od nas treba iz njene priče da usvoji?

Nadam se da će čitaoci shvatiti da u životu treba rizikovati, odbaciti očekivanja drugih i živeti onako kako žele. Potrebni su hrabrost i odlučnost – i to je jedini put ka istinskoj sreći.

Koje književnice smatrate važnim za priču o borbi žena za ravnopravnost?

Najvažnije feminističke autorke koje bi svi trebalo da čitaju su Bel Huks, Roksan Gej, Maja Anđelou i Anđela Dejvis.

Koje pisce inače cenite? Bez kojih književnih dela smatrate da je nemoguće zamisliti književnost?

Divim se mnogim autorima, previše ih je da bih ih sve nabrojala! Na mene su snažno uticale kanadske autorke poput Marte Bruks, Nensi Li i Evelin Lau. Među omiljenima su mi i Džejms Boldvin i Robert Zetaler. Knjige koje su me nedavno oduševile su Liars Sare Manguso, Mrs Gulliver Valeri Martin, „Vegetarijanka“ Han Kang, Nightbitch Rejčel Joder, „Moja godina odmora i opuštanja“ Otese Mošfeg, „Žuto lice“ R. F. Kuang i Perfection Vinsenta Latronika. Sve ove knjige bave se i feminističkim temama i glasovima žena.

Koje teme trenutno zaokupljaju Vašu pažnju? O čemu trenutno pišete?

Veoma sam sujeverna kada je u pitanju pisanje i ne volim da otkrivam previše o radovima u nastajanju, ali mogu da podelim temu sledećeg rukopisa. Kada si rođen u Kanadi, a tvoja porodica potiče iz druge zemlje, možeš se osećati kao stranac –jer niko ne izgleda kao ti, niti deli tvoju kulturu i jezik. Ali kada odeš u zemlju svog porekla, možeš se tamo osećati jednako strano. Ako ne pripadaš ni ovde ni tamo – gde pripadaš? Bavim se idejom da je jedino mesto gde zaista pripadaš zapravo u tebi samom. Ti si svoj jedini dom. To je priča za sve ljude i porodice iz dijaspore.

Autor: Maja Šarić Vlaović

Izvor: časopis Bukmarker, br. 64