Kratki rezovi
Često se setim reči svog profesora književnosti da se umeće jednog pisca ogleda u veštini pisanja kratke priče. Ako je kadar da napiše dobru kratku priču sigurno može da napiše i vrhunski roman. Ali ne i obrnuto. Desi se da kratka priča posluži kao potka za roman ili preraste u scenario za film. Većina autora o kojima ćete u nastavku čitati imala je tu sreću da njihove priče inspirišu scenariste i reditelje ili su se i sami okušali u tim vodama.
Kratka priča se ustoličila kao poseban žanr početkom devetnaestog veka. Ekspanzijom štampe rasla je i potreba za ovim formatom a vrhunac popularnosti doživela je sredinom dvadesetog veka. U njoj se svakodnevne situacije dovode do apsurda, ismeva banalna priroda ljudskih navika, upućuje društvena kritika ali i skreće pažnja na sve ono dobro i lepo što nam neopaženo promiče.
Pred vama je all star ekipa sastavljena od pet pisaca čije su kratke priče obeležile dvadeseti vek i naših savremenika koji nastavljaju njihovim stopama.
Horhe Luis Borhes, kao neprikosnoveni vladalac ovog žanra, bio je čovek beskrajne erudicije i j predstavlja jednu od najuticajnijih figura moderne književnosti. Vrt sa stazama koje se račvaju i Vavilonska biblioteka iz zbirke Maštarijeodlična su ilustracija opsesivnih borhesovskih tema koje provejavaju kroz čitavo njegovo delo kao što su lavirinti i nepregledne biblioteke. Sa ekspanzijom latinoameričkog buma šezdesetih godina prošlog veka Borhesove priče doživljavaju globalnu popularnost. Izvršio je presudan uticaj i na savremenu fantastičnu književnost.
Dino Bucati je neiscrpan izvor inspiracije pronašao u svojoj profesiji – novinarstvu. Njegove priče odraz su bogatog unutrašnjeg života i nepretenciozne prirode. Često apsurdne, neverovatno pronicljive, na trenutke dirljive, Bucatijeve priče iz Prodavnice tajni raskošna su lepeza njegovog talenta. Bucati je bio i pesnik, dramaturg, slikar. Suvišni poziv iz Prodavnice tajni, priča koja je čista poezija, odraz je te svestranosti.
Bohumil Hrabal je izabrao život marginalca i svoja iskustva u fantazmagoričnom maniru prenosio na papir. Opresivni režimi pre i posle Drugog svetskog rata nisu štedeli njegovo stvaralaštvo. Sve što bi napisao podlegalo je cenzuri. A onda su šezdesete donele crni talas i Hrabal se proslavio, ne samo kao pisac već i kao scenarista. Njegove priče privukle su proslavljene češke reditelje poput Jiržija Mencla koji je za svoj film inspirisan Hrabalovom pripovetkom Strogo kontolisani vozovi dobio Oskara 1967. Moritati i legende spadaju u Hrabalove rane radove i imaju sve što je potrebno da biste ponikli u tu divnu protivrečnost koja je glavna odlika njegovog stila. Moritat o svinjskoj daći evocira jedno tipično veče u praškoj pivnici. Atmosfera je do te mere ubedljiva da osetite miris kolenice raskuvane u pivu i čujete distinktivno cangrrr dok se sudaraju krigle u konobaričinoj ruci a ocvalo drušvo iz ćoška dobacuje.
Etgar Keret je najčitaniji pisac u izraelskim zatvorima i autor čije se knjige najviše kradu po izraelskim knjižarama. On je scenarista i reditelj. Pored toga što su neverovatno duhovite, priče iz zbirke Iznenada neko pokuca na vrata su i izuzetno originalne. Urođen pripovedački dar i beskrajna empatija koju gaji prema svojim likovima čine da ga zavolite na prvo čitanje. Lažovija će vas naterati da se zamislite sledeći put kad poželite da izgovorite neistinu.
Priče iz zbirke Deseti decembar Džordža Sondersa su jedinstveni spoj fantastike, horora i humora. Beg iz Paukove Glave smešten je u futuristički ambijent sličan Blejd Raneru. Postavlja pitanje etike lečenja koje postaje jedno od gorućih pitanja današnjice. Bizarna i originalna Priča o Semplika devojkama bila je u nastajanju čitavu deceniju. Ona je ujedno i tužno svedočanstvo o uticaju konzumerizma na naše živote.
Autor teksta : Ivana Veselinović
