Pre nekoliko nedelja sam pročitala „Kod gojaznosti“ i ta knjiga mi je promenila život. Preispitala sam svoje stavove o hrani i jedem više nego što mi je ijedna dijeta preporučivala. Kakvo otkrovenje! Međutim, svi čitaoci ove knjige znaju da joj nedostaju praktični saveti, i saveti kako postepeno početi sa postom i uvesti ga u svoj život. Naravno, želela sam još informacija i još saveta Džejsona Fanga. I nadala sam se da će mi knjiga „Živite stalno, gladujte povremeno“ pomoći da premostim jaz između teorijskog znanja i praktičnih saveta.

Uz doktora Fanga knjigu su pisale još dve osobe, koje pišu razumljivijim stilom i lakše prenose informacije čitaocima. Volim nauku i tehnikalije, ali sam uživala u čitanju sa lakoćom i shvatanju stavova koautora. Obe koautorke iz prve ruke znaju kako je to biti gojazan, pa su i njihove priče poslužile kao primer da ovakvim životom mogu da žive i ljudi koji imaju poteškoća sa svojom težinom.

Smatram da su neke informacije bile veoma korisne, naročito kako duže postiti i koliko često je preporučeno držati post. Pronašla sam sjajne informacije koje će ljudima koji često nešto grickaju i ne preskaču obroke pomoći da lakše počnu sa postom. Takođe mi se svidelo kako su nas uputili na emocije koje možemo da iskusimo tokom svakog dana posta i potencijalne normalne ali i nepoželjne nuspojave na koje bi trebalo da obratimo pažnju. Takođe su dodatno pojasnili potrebu za ishranom bez šećera i sa malo ugljenih hidrata, što doktor Fang predlaže u prvoj knjizi, ali ne razrađuje dovoljno.

Smatram da knjizi jedino nedostaje više specifičnih predloga za planiranje obroka. Na primer, kakve slatkiše jesti kada želite da izbacite šećer. U „Kodu gojaznosti“, dr Fang predlaže crnu čokoladu, ali sam više očekivala predloge poput čia semenki i drugih stvari koje pomažu da se zadovolji želja za slatkišima bez puno nazadovanja. Međutim, zaista mi se svidelo što je život uz post tako fleksibilan da, čak i ako jedete ugljene hidrate ili ne korigujete obroke u velikoj meri, možete da uvedete post u svoj način života. Takođe mislim da se u knjizi ne pominju dovoljno dnevni intervali posta kao nešto što je održivo na duže staze, već se knjiga više usmerava na postove koji traju od 24 do 72 sata.

„Živite stalno, gladujte povremeno“ je veoma dobar vodič i pružila mi je dosta korisnih informacija. Ona je odlično oruđe za one koji prvi put počinju da poste.

Izvor: Goodreads
Prevod: Đorđe Radusin