Koliko je dugo potrebno čekati da bi se postalo autor bestselera?
Ako već neko vreme planirate da se posvetite pisanju, ali vas posao i druge životne obaveze u tome sprečavaju, pre nego što se bacite na posao razmislite o sledećem…
Koliko će vremena proći pre nego što objavite svoj prvi bestseler? U nameri da otkriju koliko je potrebno da neki pisac čeka kako bi se njegova knjiga našla na spisku najprodavanijih, zaposleni u kompaniji za izradu personalizovanih knjiga In the Book sproveli su istraživanje čije su rezultate na svom sajtu objavili u vidu interaktivnog grafikona koji prikazuje prosečnu starost pisaca u trenutku kada su objavili prvi bestseler, njihov pol i žanr kome njihove knjige pripadaju.
Postupak je bio jednostavan: napravili su spisak svih autora fikcije koji su zauzimali prvo mesto na listi bestselera Njujork tajmsa od njenog nastanka 1942. godine do danas, utvrdili njihovu starost u trenutku kada su se popeli na vrh liste i izračunali prosek.
Zanimalo ih je da li životno doba i pol utiču na to kada će neko dostići ovaj prestižni status. Nekim čudom, ispostavilo se da prosečna starost kod oba pola iznosi tačno 48,8 godina. Važno je podvući da je svaki pisac bio predstavljen jednom knjigom – prvim bestselerom u karijeri.
Razlike među polovima se primećuju tek u okviru zasebnih žanrova, o čemu ćemo kasnije, ali ono što ih je naročito iznenadilo jeste prosečna starost pisaca. Uporedimo li dobijeni prosek od 48 godina sa starošću aktuelnih pop zvezdica, poznatih fudbalera i drugih ličnosti koje su rano dostigle vrhunac u svojoj profesiji, postaje očigledno da u svetu književnosti put do statusa „slavne ličnosti“ zahteva ekstremnu odlučnost i strpljenje. Za mnoge će ova vest predstavljati pravo osveženje: rad i upornost su još uvek na ceni.
Od svih predstavnika žanra književne fikcije, Filip Rot je bio najmlađi kada se prvi put našao na samom vrhu. Kada je 1969. godine njegov roman „Portnojeva boljka“ stigao na prvo mesto Tajmsove liste, imao je 35 godina, što je 12 manje od prosečne starosti autora bestselera u tom žanru.
Kada je reč o pojedinačnim žanrovima, najmanju prosečnu starost, od 41 godine, beleži mala grupa od pet autora horora koji su doživeli ovu počast. Za njima slede autori bestselera iz domena naučne fantastike, čija je prosečna starost 45 godina.
Dok su u drugim oblastima zvezde iz dana u dan sve mlađe, književnost ostaje zanat upornih.
Razlike između polova po žanrovima
Uopšteno gledano, iako pol pisca ne utiče na to kada će nečija knjiga postati najprodavanija, primećuje se da u okviru pojedinačnih žanrova postoje razlike vezane za njihovu prosečnu starost.
Najveća razlika u prosečnoj starosti, od čak osam godina, javlja se između muških i ženskih autora kriminalističkih romana. Muškarci u proseku objavljuju prvi bestseler u 48, a žene u 56. godini života.
Kada je reč o ljubavnim romanima, žene su u trenutku objavljivanja prvog bestselera mlađe od svojih muških kolega. Prosečna starost autorki je 45, a autora 47 godina.
U slučaju književne fikcije, žene stiču status autora bestselera sa 46, a muškarci sa 47 godina. Ovde je zanimljivo pomenuti da je Harper Li imala čak 89 godina kada se njen roman „Idi postavi stražara“ popeo na vrh Tajmsove liste. „Ubiti pticu rugalicu“ nikada nije stigao na prvo mesto.
Tabela po žanrovima:
Postupak je bio jednostavan: napravili su spisak svih autora fikcije koji su zauzimali prvo mesto na listi bestselera Njujork tajmsa od njenog nastanka 1942. godine do danas, utvrdili njihovu starost u trenutku kada su se popeli na vrh liste i izračunali prosek.
Zanimalo ih je da li životno doba i pol utiču na to kada će neko dostići ovaj prestižni status. Nekim čudom, ispostavilo se da prosečna starost kod oba pola iznosi tačno 48,8 godina. Važno je podvući da je svaki pisac bio predstavljen jednom knjigom – prvim bestselerom u karijeri.
Razlike među polovima se primećuju tek u okviru zasebnih žanrova, o čemu ćemo kasnije, ali ono što ih je naročito iznenadilo jeste prosečna starost pisaca. Uporedimo li dobijeni prosek od 48 godina sa starošću aktuelnih pop zvezdica, poznatih fudbalera i drugih ličnosti koje su rano dostigle vrhunac u svojoj profesiji, postaje očigledno da u svetu književnosti put do statusa „slavne ličnosti“ zahteva ekstremnu odlučnost i strpljenje. Za mnoge će ova vest predstavljati pravo osveženje: rad i upornost su još uvek na ceni.
Od svih predstavnika žanra književne fikcije, Filip Rot je bio najmlađi kada se prvi put našao na samom vrhu. Kada je 1969. godine njegov roman „Portnojeva boljka“ stigao na prvo mesto Tajmsove liste, imao je 35 godina, što je 12 manje od prosečne starosti autora bestselera u tom žanru.
Kada je reč o pojedinačnim žanrovima, najmanju prosečnu starost, od 41 godine, beleži mala grupa od pet autora horora koji su doživeli ovu počast. Za njima slede autori bestselera iz domena naučne fantastike, čija je prosečna starost 45 godina.
Dok su u drugim oblastima zvezde iz dana u dan sve mlađe, književnost ostaje zanat upornih.
Razlike između polova po žanrovima
Uopšteno gledano, iako pol pisca ne utiče na to kada će nečija knjiga postati najprodavanija, primećuje se da u okviru pojedinačnih žanrova postoje razlike vezane za njihovu prosečnu starost.
Najveća razlika u prosečnoj starosti, od čak osam godina, javlja se između muških i ženskih autora kriminalističkih romana. Muškarci u proseku objavljuju prvi bestseler u 48, a žene u 56. godini života.
Kada je reč o ljubavnim romanima, žene su u trenutku objavljivanja prvog bestselera mlađe od svojih muških kolega. Prosečna starost autorki je 45, a autora 47 godina.
U slučaju književne fikcije, žene stiču status autora bestselera sa 46, a muškarci sa 47 godina. Ovde je zanimljivo pomenuti da je Harper Li imala čak 89 godina kada se njen roman „Idi postavi stražara“ popeo na vrh Tajmsove liste. „Ubiti pticu rugalicu“ nikada nije stigao na prvo mesto.
Tabela po žanrovima:
Prosečna starost autora koji su zauzimali prvo mesto četrdesetih godina prošlog veka iznosila je 47 godina, dok se tokom druge decenije 21. veka taj broj povećao na 51. Iz toga zaključujemo da je danas piscima, u proseku, potrebno više vremena da objave bestseler. Za to postoji nekoliko mogućih objašnjenja. Jedno od najočiglednijih je to da se mladi pisci danas sve više opredeljuju za netradicionalne metode objavljivanja. Amazon i druge platforme omogućili su im da svoje knjige objavljuju samostalno i na taj način ostvare profit. Primećuje se i da je tokom prve decenije novog milenijuma došlo je do izvesnog pada u prosečnoj starosti, ali statistika je ipak fascinantna: u poređenju sa sredinom prošlog veka, pisci danas čekaju punih sedam godina duže da im se knjiga nađe na prvom mestu liste bestselera.
Izvor: bookscharming.com
Prevod: Jelena Tanasković
Izvor: bookscharming.com
Prevod: Jelena Tanasković
