Ko je bila Jelena J. Dimitrijević?
Naredni tekst odnosi se na osobu koja je imala zanimljiv i ispunjen život pre sto godina. Hrabra, obrazovana i samosvesna, volela je svoju zemlju i bila ponosna što je srpkinja. Međutim, odabrala je da živi znatno drukčije od očekivanog od žene rođene u našoj sredini u XIX veku.
Zašto sada pišem o njoj?
Ostavljeno nam je svedočanstvo o tadašnjem pogledu na predrasude, vojevanju za socijalnu i političku ravnopravnost, otporu prema novom i opsednutosti materijalnim. U njenoj literarnoj zaostavštini postavljaju se pitanja koja su aktuelna u svetu i danas.
Jelena je bila humanista, aktivna u tri ženska društva i bolničarka tokom balkanskih ratova. Kralj Aleksandar Obrenović odlikovao ju je Ordenom Svetog Save V reda, što nije jedino priznanje koje je za života dobila.
Iz kratkog ličnog predstavljanja može se naslutiti kakvog je bila temperamenta:
„Ja sam (rekoh mu svoje ime), iz čestite sam srpske porodice, udovica sam srpskoga oficira, jednoga od onih što su nam po svetu proneli ime, javna sam i nacionalna radnica od svoje najranije mladosti; pohodila sam srpske zemlje pod tuđinom, počev od Kosova pa sve redom, još u ono doba kad kukavice na te pohode nisu smele ni da pomisle; provela sam u okupiranoj Srbiji tri godine, i izgubila sve, osim obraza.“ Jelena J. Dimitrijević, „Novi svet ili u Americi godinu dana“, Beograd: Laguna 2019, str 300.
Aktivizam kao životni stil
Putovanje o kom piše u „Sedam mora i tri okeana“ započela je sa 64 godine. Mnogi su je pitali otkud joj hrabrosti da krene sama na tako dalek put. Borila se protiv onoga što danas nazivamo „ejdžizam“, te ironično dodaje kako „ženi vaših godina“ ni u kom slučaju ne bi izostalo.
Putopise obogaćuje široko poznavanje istorije i umetnosti. Bila je religiozna, pravoslavna hrišćanka, željna znanja o drugim religijama i kulturama. Često je pisala o muslimankama, jer ju je Orijent naročito fascinirao.
Kažu koliko jezika znaš, toliko ljudi vrediš; Jelena je govorila turski i samostalno naučila nemački, engleski, grčki, francuski i verovatno italijanski.
Postoji mnogo primera, gde se rečima i delima zalagala za ugrožene i nije dozvoljavala da je bilo ko sputava na njenoj misiji. Kao feministkinja, protivila se pokrivanju žena, smatrajući izlazak na svetlost dana osnovnim ljudskim pravom. Uprkos netrpeljivosti koja je vladala u Americi i upozorenjima da su crnci kleptomani, posetila je crnačku crkvu, gde je tada bila jedina belkinja.
Zašto je jedna od ličnosti na koju bismo mogli da se ugledamo?
Pre svega, krasila ju je nesvakidašnja širina i tolerancija. Njeni pogledi mogu nas naučiti mnogo o snazi volje i prevazilaženju strahova.
Šta nam vredi što smo originalni, ako zaziremo od ispoljavanja iste? Ko zazire i ko se obazire – ne stvara velika dela, rekla bi nam Jelena danas.
Putopis „Novi svet ili u Americi godinu dana“, koji se smatra prvim srpskim putopisom o Americi, objavila je Laguna prošle godine. Ista izdavačka kuća objavila je 2016. knjigu o putovanju na Istok „Sedam mora i tri okeana“. Informativni su i zanimljivi, te ih preporučujem svima koji cene ovaj žanr.
Izvor: originalmagazin.com
