Da li se autor koji ne živi u Americi može smatrati nacionalnim blagom? Uprkos činjenici da Brajson boravi u Engleskoj od 2003. ova titula svakako pripada Bilu Brajsonu.

Čitanje Brajsonove knjige je uvek uživanje. Svaki put kada čitam knjigu Bila Brajsona, nasmešim se kada pomislim da je nekoliko godina svog života (od 1995. do 2003) proveo u univerzitetskom gradu u kom sada ja radim i živim. Mimoišli smo se za tri godine, što me rastužuje, jer bih poveo Brajsona na doručak kod „Lua“ da popričamo o njegovim knjigama.

„Telo“ oslikava samog Brajsona, a knjiga je prepuna ideja i činjenica. Nedavne Brajsonove knjige, ponajviše „Telo“, „Kratka istorija bezmalo svačega“, i „Kod kuće – Kratka istorija privatnog života“ čitaju se kao beležnice. Količina podataka koje Brajson upakuje u svoje knjige je impresivna, a još više impresionira činjenica da njegove knjige nisu naročito sažete.

Dok sam čitao „Telo“, zaista sam se osećao pametnije. Brajson izlaže činjenice o svakom delu tela, organima i telesnim procesima što je, na veliko iznenađenje, veoma fascinantno. On ne samo da objašnjava kako telo radi nego i šta može da krene po zlu i zašto. 

Grupu kojoj bi „Telo“ trebalo obilato da se deli čine studenti medicine. Nemam pojma da li postoji tradicija da se knjige podele studentima prve godine medicine leto pre nego što stignu na kampus. Ukoliko ta tradicija postoji, „Telo“ bi bilo odličan izbor.

Ko bi trebalo da pročita „Telo“? Odgovor je jednostavan. Svako ko ima telo.

Izvor: insidehighered.com
Prevela: Marija Zuak