Na Trgu pjesnika, u samom finalu Grada teatra Budva, upriličeno je književno veče posvećeno Radoslavu Petkoviću, najnagrađivanijem piscu savremene srpske književnosti i dvadeset petom dobitniku festivalske nagrade za književno stvaralaštvo „Stefan Mitrov Ljubiša“.
U obrazloženju žirija navedeno je da se Petkovićev opus mora sagledati kao odbrana od narastajućeg nihilizma koji, uprkos vrtoglavom tehnološkom napretku civilizacije, produbljuje njenu krizu, potirući moralne, humanističke vrednosti u korist nezaustavljive stihije ogoljenih interesa bilo koje vrste, i moći koja te interese oglašava i realizuje.
U obraćanju putem video-linka Petković je istakao da nas nagrada „Stefan Mitrov Ljubiša“ vraća tradiciji, ali nas u isto vreme obavezuje na kreativan susret sa tradicijom. Ona pisca, istakao je Petković, podseća da i u ovakvim nezgodnim vremenima književnost treba da opstane kao jedno od mesta sigurnosti i radosti.
U obrazloženju žirija navedeno je da se Petkovićev opus mora sagledati kao odbrana od narastajućeg nihilizma koji, uprkos vrtoglavom tehnološkom napretku civilizacije, produbljuje njenu krizu, potirući moralne, humanističke vrednosti u korist nezaustavljive stihije ogoljenih interesa bilo koje vrste, i moći koja te interese oglašava i realizuje.
U obraćanju putem video-linka Petković je istakao da nas nagrada „Stefan Mitrov Ljubiša“ vraća tradiciji, ali nas u isto vreme obavezuje na kreativan susret sa tradicijom. Ona pisca, istakao je Petković, podseća da i u ovakvim nezgodnim vremenima književnost treba da opstane kao jedno od mesta sigurnosti i radosti.
Radoslav Petković rođen je 21. jula 1953. u Beogradu.
Autor je pet romana, dve knjige priča i šest knjiga eseja. Njegove knjige nagrađivane su najuglednijim književnim priznanjima u bivšoj Jugoslaviji i potonjoj Srbiji.
Objavio je romane „Put u Dvigrad“ (1979), „Zapisi iz godine jagoda“ (1983), „Senke na zidu“ (1985), „Sudbina i komentari“ (1993) i „Savršeno sećanje na smrt“ (2008).
Njegov prvi roman osvojio je nagradu „Miloš Crnjanski“, a „Sudbina i komentari“ ovenčan je velikim brojem najuglednijih književnih priznanja u Srbiji: za ovaj roman Petković je dobio Ninovu nagradu za roman godine, nagradu „Meša Selimović“, Borbinu nagradu za knjigu godine, nagradu kluba Jazzbina i Radija B92 za najbolju knjigu godine. Povodom jubileja Ninove nagrade, roman „Sudbina i komentari“ je, glasovima književnih kritičara, uvršten u deset najboljih Ninovih romana. Za roman „Savršeno sećanje na smrt“ bio je, po treći put, nakon „Senki na zidu“ i „Sudbine i komentara“, u najužem izboru za Ninovu nagradu: roman je nagrađen nagradom „Bora Stanković“ 2009. godine. Za celokupan pripovedački opus dobio je nagradu „Ramonda Serbica“ 2008. godine.
Petković je autor dve zbirke priča: „Izveštaj o kugi“ (1989), za koju je dobio Andrićevu nagradu, i „Čovek koji je živeo u snovima“ (1998), delo ovenčano Vitalovom nagradom za knjigu godine.
Petković je objavio i sledeće esejističke knjige: „Ogled o mački“ (1995), „O Mikelanđelu govoreći“ (2006), „Vizantijski internet“ (2007), „Upotreba vilenjaka“ (2008) i „Kolumbovo jaje“ (2017); njegove kolumne objavljivane u beogradskom dnevnom licu Blic sakupljene su u knjizi „Događaj godine“ (2010). U saradnji sa uglednim vizantologom Radivojem Radićem objavio je knjigu „Srednjovekovni putovođa“ (2011). Za knjigu eseja „Kolumbovo jaje“ dobio je nagradu „Dušan Vasiljev“, a za rukopis „Upotreba vilenjaka“ nagradu „Istok – Zapad“ istoimene zaječarske biblioteke „Svetozar Marković“.
Tri Petkovićeva romana („Senke na zidu“, „Sudbina i komentari“ i „Savršeno sećanje na smrt“) i obe zbirke priča prevedeni su na francuski jezik i objavljeni u Francuskoj; njegova dela prevođena su i na mađarski, grčki, engleski, italijanski, slovenački, slovački, nemački i bugarski. Mađarski prevod „Sudbine i komentara“ objavljen je u izdanju uglednog izdavača Jelenkor i pobrao je izvanredne kritike u vodećim mađarskim dnevnim listovima: ubrzo po objavljivanju roman je dospeo na listu deset najprodavanijih proznih knjiga na mađarskom jeziku. Francuski prevod „Savršenog sećanja na smrt“ dobio je pohvalne prikaze u „Le Mondu“. Petkovićeva proza zastupljena je u brojnim antologijama savremene srpske književnosti na engleskom, francuskom, italijanskom jeziku, a predstavljena je i u okviru tematskih brojeva nemačkih i poljskih časopisa posvećenih srpskoj književnosti.
Autor je pet romana, dve knjige priča i šest knjiga eseja. Njegove knjige nagrađivane su najuglednijim književnim priznanjima u bivšoj Jugoslaviji i potonjoj Srbiji.
Objavio je romane „Put u Dvigrad“ (1979), „Zapisi iz godine jagoda“ (1983), „Senke na zidu“ (1985), „Sudbina i komentari“ (1993) i „Savršeno sećanje na smrt“ (2008).
Njegov prvi roman osvojio je nagradu „Miloš Crnjanski“, a „Sudbina i komentari“ ovenčan je velikim brojem najuglednijih književnih priznanja u Srbiji: za ovaj roman Petković je dobio Ninovu nagradu za roman godine, nagradu „Meša Selimović“, Borbinu nagradu za knjigu godine, nagradu kluba Jazzbina i Radija B92 za najbolju knjigu godine. Povodom jubileja Ninove nagrade, roman „Sudbina i komentari“ je, glasovima književnih kritičara, uvršten u deset najboljih Ninovih romana. Za roman „Savršeno sećanje na smrt“ bio je, po treći put, nakon „Senki na zidu“ i „Sudbine i komentara“, u najužem izboru za Ninovu nagradu: roman je nagrađen nagradom „Bora Stanković“ 2009. godine. Za celokupan pripovedački opus dobio je nagradu „Ramonda Serbica“ 2008. godine.
Petković je autor dve zbirke priča: „Izveštaj o kugi“ (1989), za koju je dobio Andrićevu nagradu, i „Čovek koji je živeo u snovima“ (1998), delo ovenčano Vitalovom nagradom za knjigu godine.
Petković je objavio i sledeće esejističke knjige: „Ogled o mački“ (1995), „O Mikelanđelu govoreći“ (2006), „Vizantijski internet“ (2007), „Upotreba vilenjaka“ (2008) i „Kolumbovo jaje“ (2017); njegove kolumne objavljivane u beogradskom dnevnom licu Blic sakupljene su u knjizi „Događaj godine“ (2010). U saradnji sa uglednim vizantologom Radivojem Radićem objavio je knjigu „Srednjovekovni putovođa“ (2011). Za knjigu eseja „Kolumbovo jaje“ dobio je nagradu „Dušan Vasiljev“, a za rukopis „Upotreba vilenjaka“ nagradu „Istok – Zapad“ istoimene zaječarske biblioteke „Svetozar Marković“.
Tri Petkovićeva romana („Senke na zidu“, „Sudbina i komentari“ i „Savršeno sećanje na smrt“) i obe zbirke priča prevedeni su na francuski jezik i objavljeni u Francuskoj; njegova dela prevođena su i na mađarski, grčki, engleski, italijanski, slovenački, slovački, nemački i bugarski. Mađarski prevod „Sudbine i komentara“ objavljen je u izdanju uglednog izdavača Jelenkor i pobrao je izvanredne kritike u vodećim mađarskim dnevnim listovima: ubrzo po objavljivanju roman je dospeo na listu deset najprodavanijih proznih knjiga na mađarskom jeziku. Francuski prevod „Savršenog sećanja na smrt“ dobio je pohvalne prikaze u „Le Mondu“. Petkovićeva proza zastupljena je u brojnim antologijama savremene srpske književnosti na engleskom, francuskom, italijanskom jeziku, a predstavljena je i u okviru tematskih brojeva nemačkih i poljskih časopisa posvećenih srpskoj književnosti.
Autor: Radoslav Petković
