Tragač za izgubljenim rajem
Jedan od vodećih pisaca izdavačke kuće Laguna predstavio u Srpskom kulturnom centru svoje romane objavljene u poslednjih pet godina.
Među srpskim izdavačima i piscima ima i onih, retkih, koji svoju poslovnu strategiju, odnosno karijeru grade logikom „jedan je dovoljan“, želeći da iskoriste svaku priliku da se sretnu sa čitaocima i predstave im svoja izdanja, makar im broj zaljubljenika u knjigu u tim sredinama i garantovao trenutnu materijalnu dobit. Poklonici srpske pisane reči u Budimpešti imaju sreće da tako misli i Miomir Petrović, jedan od najpopularnijih srpskih pisaca mlađe generacije.
Na književnoj večeri u Srpskom kulturnom centru održanoj prošlog ponedeljka, okupili su se čitaoci spremni da piščevim literarnim brodom krenu na neobično krstarenje po stranicama njegovih romana objavljenih u poslednjih pet godina u izdanju beogradske „Lagune“. Luke u kojima se Petrovićeva lađa te večeri povremeno zaustavljala građene su što od njegovog ličnog iskustva, što od situacija i likova prizvanih njegovim nesumnjivim darom za imaginaciju, ali im se kao zajednički imenitelj svakako može podvesti čvrst vezivni materijal oličen u svekolikoj raznolikosti Bliskog istoka – geografskoj, kulturnoj, religijskoj...
Za predmet Kreativno pisanje, koji predaje na Fakultetu za kulturu i medije beogradskog Univerziteta „Megatrend“ Miomir Petrović kaže da nije reč o studijama književnosti ili dramaturgije već pisanja, interpretacije i moći čitanja. Kontaktirajući sa mladim svetom otkriva žeđ i potrebu za takvom vrstom vode.
– Studente želim da naučim strasti koja ne mora biti samo prema književnosti. Ona može biti prema igranju golfa ili mica. Ali mislim da nama kao savremenicima sveta u kome živimo nedostaje strast, jasno i glasno zauzimanje stavova, poniranje u to čime se bavimo. Mislim da je to etika pojedinca, a da sve drugo možemo da stavimo u jedan sud efemernih stvari.
Za svoj poslednji roman „Bakarni bubnjevi“ Petrović kaže da je najzloslutniji od svih dosadašnjih. Kao mogućeg krivca za to navodi vreme u kome živimo, ali optimistički otkriva da trenutno piše novi roman, koji je u tom smislu veseliji.
– Dakle, uspeo sam da se spasem, nisam potonuo – poručio je na kraju svog druženja sa budimpeštanskom publikom pisac koji, kako sam reče, traga za izgubljenim rajem, za harmonijom koje se sećamo iz perioda kada još nismo bili rođeni. Oseća da ta harmonija negde postoji ili je postojala, pa otuda i potreba da vrati u harmoničan sklad te, na prvi pogled, rasute deliće koji nas podsećaju na haos.
Autor: Dragan Jakovljević
