U okviru zvaničnog programa 42. Praznika mimoze, u organizaciji „Hercegfesta“, u sredu 16. februara, u Herceg-Novom, u kongresnoj sali hotela „Plaža“, promovisane su „Prugastoplave storije“ Nikole Malovića.
Na promociji Laguninog mediteranskog hita, pred svojim sugrađanima, govorio je samo autor.
Nikola Malović predstavio je knjigu tumačeći naslov, koncept (šest belih i šest plavih priča) i teme. Govorio je o tome kako su sve antiglobalističke storije odnosno priče pisane na način da budu razumljive na svim meridijanima; o tome da ropstva i dalje ima, da zdrave hrane više nema; da smo u celini uzev ovisnici o tehnologiji i drogama, da je budući veliki rat predvidiv i izvestan, te kako ljubav može da trijumfuje na kraju.
Posebno je zanimljivo bilo kada je pisac pozvao prisutne da učine isto što su činili posetioci beogradske promocije: da izaberu jedan od 27 motiva Boke Kotorske (kojima je ilustrovana knjiga) na razglednicama Branislava Strugara, majstora fotografija, i da se potpišu. Originalna zamisao, da knjiga bude ilustrovana motivima Boke Kotorske na razglednicama u javnoj prodaji – bez premca je u domaćoj književnosti. Poetski gledano, fotograf Strugar ima autorsku izložbu bokokotorskih pejzaža unutar Malovićevih figura, i obratno.
Jedina fotografija u knjizi koja nije Strugarova, ona je na strani 38. i predstavlja najnepoznatiju fotografiju predsednika Slobodana Miloševića. Na njoj se vidi masonski lanac s portetima figura: Živadin Jovanović, ministar inostranih dela Savezne Republike jugoslavije – Slobodan Milošević – Džesi Džekson & brothers iz 1999. kako se u Belom dvoru tokom NATO bombardovanja SR Jugoslavije drže za ruke. Malović je u „Prugastoplavim storijama“ veoma angažovan, nimalo blag i bezub, „razapet gigantskim temama“, po citiranim rečima Vesne Trijić iz Blica. Na drugom mjestu, a u istom listu, Vesna Trijić će zapisati: "Iz prošlogodišnje literarne produkcije izdvojila bih samo jednu knjigu priča, i to Malovićeve Prugastoplave storije" (Vesna Trijić, Blic, 31. XII 2010).
Budući na sceni sam, to je Malović mogao da ponavlja odgovore, naprosto da bi se dalje čuli, ili – da bi se čuli i u drugim geografijama. Tako, pročitao je pitanje iz intervjua datog sajtu B92, kud plovi ovaj brod? „Naš brod, posigurno, na nosaču svih brodova, plovi oko Sunca. Suprotno od pravca koji su zaokružili glasači na posljednjim ovim, demokratsim, je li, izborima...“
Nesvakidašnji književni performans obeležen je, pre prigodnog koktela, i nekim zanimljivim računicama. „Prugastoplave storije“ pisane su 3 godine, bukvalno svakog dana, po više sati. Ako je dakle knjiga od 150 strana pisana 1095 dana, to znači da je svakog dana nastajalo 0,14% stranice, manje-više jedna jedina rečenica dnevno! Isplati li se pod takvim, suštinski nenaplativim uslovima, pisati uopšte – zapitao je prisutne Hercegnovljane i goste Nikola Malović. I nastavio – da se isplati samo za onoga ko bi se i iz svih savetodavnih kučina ispilio kao pisac – ako je pisac.
U veoma kišnoj primorskoj noći, bila je to, za 40 godina, prva samostalna izložba umetnički posloženih reči Nikole Malovića u Herceg-Novom.
Gligo Bjelica
