U utorak, 9. oktobra, u novim prostorijama Narodne biblioteke „Đura Jakšić“ u Petrovcu na Mlavi održano je književno veče sa Vanjom Bulićem, koji je predstavio svoju novu knjigu „Simeonov pečat“, dok je u petak, 12. oktobra, učestvovao u proslavi osamdeset četvrtog rođendana Narodne biblioteke „Dr Milovan Spasić“ u Rekovcu.
U uvodnoj reči, direktor biblioteke „Đura Jakšić“ Danijela Božičković-Radulović predstavila je pisca kratkim opisom njegove biografije i uvela prisutne u punoj čitaonici biblioteke u ono što će kasnije uslediti.
Vanja Bulić pričajući o svojoj knjizi, sve posetioce je oduševio svojom svestranošću i poznavanjem istorije Hilandara. Kroz priču su posetioci mogli da osete duh Svete Gore i misterije koju ona nosi sa sobom, što je bilo sasvim dovoljno da zaintrigira čitaoce da pročitaju „Simeonov pečat“.
Vanja Bulić pričajući o svojoj knjizi, sve posetioce je oduševio svojom svestranošću i poznavanjem istorije Hilandara. Kroz priču su posetioci mogli da osete duh Svete Gore i misterije koju ona nosi sa sobom, što je bilo sasvim dovoljno da zaintrigira čitaoce da pročitaju „Simeonov pečat“.
Činjenica da u galeriji biblioteke „Dr Milovan Spasić“ u Rekovcu nije bilo mesta kako za sedenje tako ni za stajanje pokazuje da je zainteresovanost bila izuzetno velika kao i to da su najrevnosniji čitaoci romana „Simeonov pečat“ bili nagrađeni.
„Sumnjam u zvaničnu verziju paljenja Hilandara. Nemoguće da je nešto tako bezazleno, slučajno i bez povoda. Postoje delovi gde se nalaze konaci koji su od materijala koji može da gori i kula koja je pet metara široka, i kako sad sve to gori do kule a od kule ništa. Znao sam sve činjenice u vezi toga, proveo pet dana na Svetoj Gori i na kraju pomešao ono što su istorijske činjenice i ono što je moguće. Ko prati ono što se dešava danas u svetu može da shvati da se vodi jedan tihi rat unutar hrišćanstva za prednost nad relikvijama“, istakao je Bulić.
„Sumnjam u zvaničnu verziju paljenja Hilandara. Nemoguće da je nešto tako bezazleno, slučajno i bez povoda. Postoje delovi gde se nalaze konaci koji su od materijala koji može da gori i kula koja je pet metara široka, i kako sad sve to gori do kule a od kule ništa. Znao sam sve činjenice u vezi toga, proveo pet dana na Svetoj Gori i na kraju pomešao ono što su istorijske činjenice i ono što je moguće. Ko prati ono što se dešava danas u svetu može da shvati da se vodi jedan tihi rat unutar hrišćanstva za prednost nad relikvijama“, istakao je Bulić.
„Simeonov pečat“ uvodi nas u potragu za odgovorom na pitanje: Ko je i zašto zapalio Hilandar? Novak i Veljko dolaze na Svetu Goru, ali kada u maslinjaku iznad manastira nađu obešenog lažnog monaha, događaji počinju da se nižu neverovatnom brzinom. Na mestu svakog narednog zločina, pronalaze otisak pečata Svetog Simeona koji je monaško bratstvo Hilandara poklonilo kralju Aleksandru Obrenoviću, a potom mu se izgubio trag u burnim događajima tokom Prvog svetskog rata...
Na kraju ovih divnih večeri Vanja Bulić je sa posebnim zadovoljstvom potpisivao primerke svoje knjige i fotografisao se sa obožavaocima.
Na kraju ovih divnih večeri Vanja Bulić je sa posebnim zadovoljstvom potpisivao primerke svoje knjige i fotografisao se sa obožavaocima.
