Knjižara „Momo Kapor“ u Ulici 27. marta
Nakon prvog imenovanja knjižare u lancu Delfi u Vasinoj ulici koja nosi ime po velikom srpskom piscu Milošu Crnjanskom, od četvrtka, 7. aprila, knjižara u Ulici 27. marta zove se „Momo Kapor“, po poznatom slikaru, književniku i novinaru.
Na svečanosti imenovanja knjižare „Momo Kapor“ govorili su Vladan Vukosavljević, sekretar za kulturu Grada Beograda, Ljiljana Kapor, direktorka zadužbine „Momo Kapor“, i Rada Đuričin, glumica i veliki Kaporov prijatelj.
Rada Đuričin je istakla da se veoma raduje što će knjižara u lancu Delfi nositi ime Mome Kapora. Ona je podsetila na tekst Dušana Kovačevića koji je zabeležen u knjizi „Legenda Kapor“, ali i podsetila na zabeleške poznatog Beograđanina o samom Beogradu.
Vladan Vukosavljević je istakao da se „duh jednog grada oplemenjuje i unapređuje upravo ovakvim malim-velikim potezima u oblasti kulture. Time se neguje kultura sećanja, a odaje se i priznanje ljudima koji su zadužili našu kulturu i naš grad.“
Direktorka zadužbine „Momo Kapor“ i Momina udovica Ljiljana podsetila je na jednu zabelešku u kojoj poznati pisac piše o svom odnosu prema knjižarama: „Po izlozima knjižara mogu lako da prepoznam duhovni profil žitelja svakog mesta. Ako je pijaca trbuh jednog grada, onda bi knjižara trebalo da bude njegova duša.“
U skladu sa piščevim rečima, Ljiljana Kapor je izrazila uverenje da će se u novoimenovanoj knjižari osetiti i nešto od duše Mome Kapora.
Momo Kapor je rođen u Sarajevu 1937. godine. Diplomirao je slikarstvo 1961. godine na beogradskoj Akademiji likovnih umetnosti u klasi profesora Nedeljka Gvozdenovića. Objavio je veliki broj naslova, romana i zbirki priča. Autor je i velikog broja dokumentarnih filmova i televizijskih emisija, a po njegovim scenarijima i romanima snimljeno je nekoliko dugometražnih filmova i TV drama. Njegova dela su prevođena na francuski, nemački, poljski, češki, bugarski, mađarski, slovenački i švedski jezik.
Rada Đuričin je istakla da se veoma raduje što će knjižara u lancu Delfi nositi ime Mome Kapora. Ona je podsetila na tekst Dušana Kovačevića koji je zabeležen u knjizi „Legenda Kapor“, ali i podsetila na zabeleške poznatog Beograđanina o samom Beogradu.
Vladan Vukosavljević je istakao da se „duh jednog grada oplemenjuje i unapređuje upravo ovakvim malim-velikim potezima u oblasti kulture. Time se neguje kultura sećanja, a odaje se i priznanje ljudima koji su zadužili našu kulturu i naš grad.“
Direktorka zadužbine „Momo Kapor“ i Momina udovica Ljiljana podsetila je na jednu zabelešku u kojoj poznati pisac piše o svom odnosu prema knjižarama: „Po izlozima knjižara mogu lako da prepoznam duhovni profil žitelja svakog mesta. Ako je pijaca trbuh jednog grada, onda bi knjižara trebalo da bude njegova duša.“
U skladu sa piščevim rečima, Ljiljana Kapor je izrazila uverenje da će se u novoimenovanoj knjižari osetiti i nešto od duše Mome Kapora.
Momo Kapor je rođen u Sarajevu 1937. godine. Diplomirao je slikarstvo 1961. godine na beogradskoj Akademiji likovnih umetnosti u klasi profesora Nedeljka Gvozdenovića. Objavio je veliki broj naslova, romana i zbirki priča. Autor je i velikog broja dokumentarnih filmova i televizijskih emisija, a po njegovim scenarijima i romanima snimljeno je nekoliko dugometražnih filmova i TV drama. Njegova dela su prevođena na francuski, nemački, poljski, češki, bugarski, mađarski, slovenački i švedski jezik.
