Zbog čega pisci pišu?
U eseju „Zašto pišem?“, Džordž Orvel nabraja četiri motiva zbog kojih piše i sa kojima bi se, verovatno, većina pisaca složila:
Motiv prvi – „Čist egoizam“
To je želja da postanete popularni i cenjeni u svojoj sredini. Želite da vas prepoznaju kao nekoga ko je inteligentan, kao nekoga ko se usavršio u svojoj veštini. Jer imati publiku, ljude koji vas prate i duboko poštuju, vašem radu daje smisao i legitimitet.
Pisci žele da ih njihovi čitaoci shvate ozbiljno. Oni prikazuju javnosti svoje najdublje misli, stavljajući sebe u poziciju ranjivosti i izlažući se riziku da budu ismejani.
Orvel navodi da pisci ovu osobinu dele sa naučnicima, advokatima i poslovnim ljudima. Međutim, iako veruje da su pisci sujetni i samoživi, smatra da nisu toliko zainteresovani za novac.
Motiv drugi – „Estetski entuzijazam“
Kreativni ljudi imaju sposobnost da prepoznaju lepotu i umeju da uživaju u njoj. Mnogi pisci uživaju u zvučanju, ritmu reči i rimama. Osim toga, za pisce je veoma važno oblikovanje rečenica i pasusa. Pisci ne žele da čitanje njihovih dela bude monotono i dosadno, žele da stranice njihovog teksta zrače životom i uzbuđenjem da bi njihove misli bile izražene na pravi način.
Ovo se, dakle, nadovezuje i na motiv „čistog egoizma“. Ali Orvel smatra da nijedna knjiga, čak ni udžbenik ili turistički vodič, nije izuzeta iz estetskih razmatranja.
Motiv treći – „Istorijski podsticaj“
To je podsticaj da se kaže istina. Džordž Orvel je izjavio da su centralne teme koje se pojavljuju u njegovim knjigama uvek bile specifične istine, koje drugi nisu ispričali jer im je bilo suviše neprijatno. Želeo je da ispriča priču koja bi ilustrovala ove istine i skrenula pažnju na njih.
To je posledica želje pisaca da ostanu upamćeni – da ih ljudi pamte po istinitom prikazivanju stvarnosti ili tačnom predviđanju budućnosti.
Motiv četvrti – „Politička svrha“
Nijedan pisac nije u potpunosti nezavisan od politike. Svaka reč u sebi nosi skrivenu želju da se promeni svet ili da se pokrene u drugom pravcu. Pisac želi da utiče na čitaoca na način koji je realan i moguć, i to je samo po sebi politička motivacija.
„Mišljenje prema kojem umetnost ne treba da ima bilo kakve veze sa politikom, takođe je politički stav.“
Koji će od ovih motiva na vas uticati i u kojoj meri, zavisi od vašeg iskustva i okruženja. Orvel je postao politički pisac jer je služio u carskoj vojsci u Burmi, učestvovao u španskom građanskom ratu, upoznao sirotinjske kvartove u Parizu i Engleskoj i živeo u doba Hitlera i Staljina.
Orvel čitaocu daje i neke dodatne informacije koje pružaju uvid u njegove razloge da postane pisac. Bio je usamljeno, uplašeno dete, koje je u glavi stvaralo likove da mu prave društvo.
Dani provedeni u školskoj klupi bili su nesrećni i nikada nije upisao fakultet, što je bilo neuobičajeno za učenika iz Itona. Zbog toga je imao potrebu da se dokazuje nastavnicima, roditeljima i pripadnicima više klase koji su sa potcenjivanjem gledali na njegovo poreklo.
Sva četiri motiva su igrala ulogu u Orvelovoj odluci da se bavi pisanjem, a značaj svakog od njih je varirao u zavisnosti od perioda.
Autor: H.J. Stead
Izvor: writingcooperative.com
Prevod: Maja Horvat
