Prava Alisa u zemlji čuda

Nije sve u „Alisi u zemlji čuda“ plod mašte Luisa Kerola. Tvrdoglava, starmala i radoznala Alisa zasnovana je na pravoj crnokosoj devojčici sa paž frizurom i kratkim šiškama, Alisi Lidel.

„Alisa Lidel nije bila obična muza: navaljivala je, maltretirala i pritiskala Dodžsona da napiše njenu priču. Njen ozbiljan pogled na fotografijama je čudnovato moderan, istovremeno privlačan i odbojan. Alisa Lidel u zemlji čuda, i dalje relevantna kao i pre“.

Alisa Lidel imala je skoro pet godina kada je prvi put srela matematičara Čarlsa Latvidža Dodžsona, poznatijeg po pseudonimu Luis Kerol. Živela je u koledžu Krajst Čerč (Christ Church) na Univerzitetu u Oksfordu, u kome je njen otac bio dekan, a Dodžson profesor matematike. Pošto je Dodžsonova kancelarija bila pored prostorije u kojoj su boravili Lidelovi, ubrzo se sprijateljio sa njima i postao njihov porodični fotograf i pripovedač.

Priče o Alisi su nastale jednog legendarnog „zlatnog popodneva“ 4. jula 1862. kad je zabavljao tri sestre Lidel, Alisu, Lorinu i Edit. Dok su plovili u čamcu, Dodžson je improvizovao priču koja će kasnije postati „Alisa u zemlji čuda“. Glavna junakinja, Alisa, imala je mnogo toga zajedničkog sa tvrdoglavom, starmalom i radoznalom Alisom Lidel (mada se Alisa iz čuvene ilustracije Džona Tenijela prilično razlikuje od crnokose Lidelove sa paž frizurom i kratkim šiškama).

Lidelova je insistirala da Dodžson napiše tu priču, i on joj je novembra 1864. poklonio prvi rukopis koji je sam ilustrovao i naslovio „Alisine avanture ispod zemlje“. Priča je na kraju objavljena sa ilustracijama Džona Tenijela, pod naslovom „Alisa u zemlji čuda“ 1865. godine, dok je „Alisa iza ogledala“ usledila 1871, i to je bio početak globalnog fenomena.

Dok je Dodžson stekao slavu kao autor priče, „prava“ Alisa je izbegavala pažnju javnosti. Njen tutor na koledžu Krajst Čerč bio je vodeći engleski kritičar umetnosti 19. veka, Džon Raskin, koji je podržavao i podsticao njen talenat za crtanje. Decembra 1871, kada je imala 19 godina, krenula je na putovanje po Evropi sa svojim sestrama, Edit i Lorinom, i tokom putovanja marljivo vodila putopisni dnevnik i crtala prizore koje je gledala. Dok je bila u Napulju, pisala je o „kiši kamenja i grumenja neke užarene materije, i dimnim oblacima“ dok je sa sestrama hrabro osvajala vrh Vezuva. Nedugo potom, vulkan je proradio.

Tokom porodičnog odmora u varoši Frešvoter na Ostrvu Vajt, Alisa je prvi put srela fotografkinju Džuliju Margaret Kameron, koja je pripadala lokalnim boemskim krugovima, gde su bili i pesnik Alfred Tenison, glumica Elen Teri i slikar Džordž Frederik Vots. Kameronova je fotografisala Alisu Lidel i njene sestre nekoliko puta tokom sedamdesetih, što će biti neke od njenih najznačajnijih fotografija. Alisu je prikazala kroz brojne klasične figure, među kojima su boginje Pomona, Aleteja i Cerera.  Sa svojim karakterističnim šiškama i rukom na boku, Alisa Lidel kao Pomona izgleda zapanjujuće moderno.

Kameronova je takođe fotografisala Alisu zajedno sa sestrama u pozi koja podseća na tri Gracije, motiv iz antičke mitologije koji prikazuje Zevsove ćerke. Fotografija podseća na ranije fotografije sestara iz triptiha koji je načinio Čarls Dodžson – repriza „zlatnog popodneva“.

15. septembra 1880, Alisa se u Vestminsterskoj Opatiji venčala sa Redžinaldom Hargrivsom, Dodžsonovim studentom na koledžu Krajst Čerč. Imali su tri sina: Alana (r. 1881), Leopolda (r. 1883) i Karila (r. 1887). Na porodičnom imanju Kafnels u grofoviji Hempšir, nastavila je da živi anonimno sve do 1928, kada su je finansijske teškoće naterale da jednom američkom kolekcionaru proda rukopis koji joj je poklonio Dodžson. Tada je Alisa već bila udovica, dva sina je izgubila u Prvom svetskom ratu i nije imala novca za porez na nasleđeno imanje, ali gubitak legendarnog rukopisa u Engleskoj je izazvao negodovanje na nacionalnom nivou.

Zbog ove prodaje, kao i zbog putovanja u SAD 1932. povodom proslave stogodišnjice rođenja Luisa Kerola na Univerzitetu Kolumbija, Alisa je munjevitom brzinom postala poznata. Od Univerziteta je dobila počasni doktorat za služenje književnosti, imala javno obraćanje koje je emitovano po celom svetu, i bila konsultovana za novu Paramauntovu filmsku adaptaciju priče, premijerno emitovanu 1933. Alisa Hargrivs umrla je 16. novembra 1934, čemu su usledila brojna odavanja počasti preminuloj „Alisi u zemlji čuda“. Originalan rukopis je 1948. vraćen Velikoj Britaniji u znak zahvalnosti za zajedničku borbu sa SAD u Drugom svetskom ratu. Alisa Lidel nikada nije očekivala da će postati povod za jedan kulturološki fenomen koji će je povesti u neverovatnu avanturu. Njen legat i dalje doprinosi našem razumevanju i uživanju u legendarnoj i besmrtnoj „Alisi u zemlji čuda“.

Autor: Vanesa Tejt, potomkinja Alise Lidel

Izvor: vam.ac.uk

Prevod: Borivoje Dožudić

Foto: Commons Wikimedia