Agata Kristi – farmaceut?
Ako vam je prva asocijacija na Agatu Kristi „otrov“ – onda ste na pravom tragu. U mnogim njenim romanima otrovi igraju sporednu ulogu. A da li ste znali da je pored toga što je bila Dama, Agata Kristi bila i farmaceut?
Ako pomislite na „otrov“ kada pomislite na spisateljicu Agatu Kristi, na pravom ste tragu: u četrdeset i jednom njenom romanu se pominje nekakav otrov (to je 61% njenog opusa – za one koje vole da imaju sve podatke). Iako je Kristijeva bila široko poznata po svojoj izopačenoj mašti, do interesovanja za otrovne materije je došla poštenim putem. U svom radu The Dame’s Deadly Dispensary („Smrtonosna apoteka jedne Dame“), Junis Bonau Bardel istražuje iskustva koja je Kristijeva proživela tokom rata i koje imaju veze sa medicinom.
Iako Kristijeva nikada zvanično nije školovana za farmaceuta, u svet farmaceutskih preparata je kročila kao medicinska sestra volonter tokom Prvog svetskog rata. Služeći u bolnici Crvenog krsta u Torkiju, obučena je za posao i položila je test, i tako se kvalifikovala za pomoćnika farmaceuta. Kristijeva je nastavila svoje farmaceutske dužnosti i tokom Drugog svetskog rata, odradivši hiljade radnih sati.
Mladoj Agati je sinula ideja da napiše prvu detektivsku priču kad u bolničkoj apoteci nije bilo posla. Kristijeva je bez sumnje bila inspirisana silnim otrovima koji su se nalazili u njenom radnom okruženju – supstancama poput strihnina, koji je u to doba izdavan srčanim bolesnicima. Ako bi se našao u vazduhu, na hrani ili sipan u piće, strihnin je mogao da prouzrokuje otkazivanje respiratornog sistema, grčeve u mišićima, pa čak i smrt.
„Jasno je da se Agata Kristi služila farmaceutskim i medicinskim priručnicima koji su se nalazili u apoteci“, primećuje Bardelova u svojoj knjizi. U mnogim Agatinim knjigama dejstvo otrova čini okosnicu radnje, kao što Poaro mora da dođe do zaključka o odloženom dejstvu otrova koji je uzrok smrti u njenoj prvoj knjizi „Tajanstveni događaj u Stajlsu“. Roman je čak zaradio recenziju u„ Farmaceutskom žurnalu“ (The Pharmaceutical Journal) što je oduševilo autorku.
Kako Katrin Harkap objašnjava u svojoj knjizi A Is for Arsenic: The Poisons of Agatha Christie („A kao Arsenik: Svi otrovi Agate Kristi“) sama Kristijeva je prisustvovala velikom broju farmaceutskih nezgoda i bliskih susreta sa smrću. Čak je i spasila život jednom pacijentu tako što je uništila lek pogrešnog sastava, ne dozvolivši mu da ode sa ubistvenom smesom. Ovakvi događaji su joj očito izoštrili čula i reakcije, i osposobili je da zamisli najgori mogući scenario, jezive smrti i ubistva prouzrokovana farmaceutskim proizvodima.
Kako su joj knjige postajale sve popularnije, tako je Kristijeva napustila posao farmaceuta i umesto toga sav fokus preusmerila na zatrovane misterije. Bardelova navodi njenu izjavu: „Apotekarski posao je bio interesantan neko vreme, a onda je postao monoton“. Srećom pa joj pisanje romana nije postalo dosadno – niti je batalila hemijski prouzrokovane smrti tokom svoje čudesno plodne karijere.
Autor: Erin Blejkmor
Izvor: daily.jstor.org
Prevod: Aleksandra Branković
