Knjige udvarača: Jelp za poželjne udavače s početka 20. veka
Kada se jednog lepog dana 1908. godine vratila sa drugog sastanka sa udvaračem po imenu Rej Smit, Kerol Pardi, razmažena unuka ouklendskog gradonačelnika Inoka Pardija, izvadila je beležnicu i, ne mareći preterano za pravopis, zapisala svoje mišljenje o mladiću: „Kolki momak! Priča ko navijen.“
Nešto kasnije iste godine, upoznala je Frenka Hodela. Presuda: „Previše prljav. Zubi su mu zeleni.“ A 16. januara 1911, posle susreta sa Vajmanom Smitom iz Sakramenta, svoje negodovanje izrazila je jednom rečju: „BUDALA“. Među ostalim potencijalnim proscima bilo je i „dendija“, „dosadnjakovića“ i, zapanjujuće često, „džukaca“.
Ove jezgrovite recenzije i danas se mogu pročitati na stranicama „knjige udvarača“ Kerol Pardi, jednom od brojnih eksponata izloženih u ouklendskom muzeju posvećenom njenoj porodici.
Knjige udvarača su zapravo bile sveske u tvrdom povezu koje je od 1898, po ceni od jednog dolara, prodavala Kompanija Frederika A. Stouksa. Njihove prazne stranice bile su podeljene na polja u koja su tadašnje udavače mogle da upisuju podatke o susretima sa svojim udvaračima: ime, datum, mesto i komentar. U prednjem delu se nalazio segment rezervisan za „dvanaest najzanimljivijih mladića“.
Nekoliko ispunjenih knjiga udvarača još uvek se mogu pronaći u manjim muzejima i istorijskim društvima širom Amerike. U vlasništvu Istorijskog društva gradića Natik, u Masačusetsu, nalazi se knjiga udvarača koju je izvesna Margaret Puk popunjavala punih dvadeset godina. Arhiv muzeja u Teksarkani čuva knjigu udvarača žene po imenu Ajlin, koja je muškarce ocenjivala ocenama „pravi“ i „sumnjiv“. Knjiga udvarača koja se čuva u Istorijskom muzeju okruga Harvi u Kanzasu nekada je pripadala sedamnaestogodišnjoj Džulijet Ruf, koja je očigledno akcenat stavljala na pozitivne karakteristike kandidata: „Ciničan“, piše o jednom od njih, „ali ima i pregršt dobrih osobina.“
Foto: Harvey County Historical Museum & Archives, Newton, KS
Pored toga što nam pružaju interesantan uvid u umove pripadnica visokog društva sa početka prethodnog stoleća, knjige udvarača predstavljaju i svedočanstvo o tome kako je tradicionalni model udvaranja u američkom društvu postepeno ustupao mesto modernom fenomenu zabavljanja. U eri koja je prethodila ovom zaokretu, ritual udvaranja podrazumevao je to da su se muškarci i žene, pripadnici istih društvenih krugova, na podsticaj svojih porodica nekoliko puta sastajali u nadi da će se jedno drugom dopasti dovoljno da bi stupili u brak. Ova upoznavanja su uglavnom organizovana u domovima zainteresovanih strana, pod budnim okom drugih.
Prema rečima Mojre Vejgel, autorke knjige „Ljubavni trud: Kako je izmišljeno zabavljanje“, reč „sastanak“ tek 1896. dobija današnje značenje. (Te godine je pisac Džordž Ejd u Čikago Rekordu objavio kratku priču u kojoj zapostavljeni mladić izražava zabrinutost da drugi momci „idu na sastanke“ sa njegovom devojkom.) Promena u kulturnim normama je bila toliko dramatična da je policija jedno vreme hapsila mlade muškarce i žene koji su se sastajali na javnim mestima u pokušaju da se bolje upoznaju daleko od pogleda radoznale rodbine.
Čim su koncept zabavljanja i ideja da se može izaći na više sastanaka sa različitim osobama postali prihvatljiviji, domišljati preduzetnici su prepoznali priliku za bogaćenje. Vejgel piše: „Prvi put u istoriji, zabavljanje je podstaklo razvoj trgovine.“ Knjige udvarača su bile jedan od prvih artikala koje je ponudila novonastala industrija: koštale su samo jedan dolar i „slučajno“ su se pojavile baš u sezoni kupovine božićnih poklona.
Sadržaj knjiga udvarača prilično je suvoparan. Unosi su kratki, napisani u brzini i očigledno su delo žena koje osećaju potrebu da napišu nešto, ali nisu u stanju da prikupe dovoljno entuzijazma za to. Kao takvi, oni nam saopštavaju krajnje nebitne činjenice o svojim autorkama.
Što se tiče Kerol Pardi, ona se, pre nego što je 1920. umrla od posledica gripa, verila sa Džerijem Hejdarom, poznatim advokatom iz Ouklenda. Njegovo ime se ne pominje u njenoj knjizi udvarača. Kao i uvek, neke stvari je najbolje držati daleko od očiju radoznalaca, čak i onih iz budućnosti.
Izvor: atlasobscura.com
Prevod: Jelena Tanasković
