Knjige pokazuju da postajemo narcisoidno društvo
Vidi Dika. Vidi Dika kako se gleda u ogledalu. Vidi Dika kako se divi svom odrazu.
Istraživači koji su proučavali knjige objavljene u poslednjih pedeset godina, otkrili su sve češću upotrebu reči i fraza koje reflektuju trend samozaljubljenosti i samozadovljstva.
„Jezik u američkim knjigama se u decenijama nakon šezdesetih sve više fokusira na unikatnost i ja,“ napisala je Džin Tveng psiholog sa državnog Univerzititeta u San Dijegu, vođa tima istraživača. „Verujemo da ovi podaci ukazuju da je američka kultura postala fokusirana na individualistički interes.“
Njihovi rezultati se poklapaju sa istraživanjem iz 2011. godine po kome su tekstovi najpopularnijih pop pesama postali daleko narcisoidniji od 1980. godine. Nova studija obuhvata duži vremenski period – od 1960. do 2008. godine – zahvaljujući tome raspolaže sa većom bazom podataka.
Koristeći Google Books Ngram pretraživač, najveću bazu podataka digitalizovanih knjiga, Tveng i njene kolege su pregledali sadržaj od 766.513 knjiga, tražeći specifične reči i fraze koje odražavaju inidividualistički ili društveni stav. (Iako je korišćenje ovakvo korišćenje podataka malo kontraverzno, Tveng brani svoj rad navodeći da knjige održavaju opšte društvene pretpostavke, i pomažu „pri oblikovanju individualističkih ideja kulturnih normi.“)
Pretražujući različite onlajn usluge, aplikacija MTurk je sastavila listu uobičajenih reči i fraza koje izražavaju zajedništvo ili individualizam. Na osnovu zadatih parametara, istraživači su vršili pretragu individualističkih reči i fraza kao što su „nezavisnost“, „ja sam poseban“, „ja uvek dobijem ono što želim“ i reči i fraza koje oslikavaju zajedništvo kao što su „timski rad“, „udružiti se“, i „zajedničko dobro.“
Kako je jezik evoulirao upotreba ovih reči i fraza je porasla tokom vremena, ali istraživači su otkrili da je upotreba individualističkih reči mnogo više porasla od 1960. do 2008.
Zanimljivo je da je od dvadeset individualističkih reči koje su istraživači koristili u svojoj pretrazi, najviše je skočila upotreba reči „identitet,“ „personalizovan,“ „ja“, „ističu“ i „jedinstven.“
Ako sve ovo zvuči depresivno, vredi napomenuti da Tveng i njene kolege savetuju oprez pri donošenju zaključaka. Postoji mnogo načina da se otkriju ovakvi trendovi, i ovo je samo jedan od njih.
Čak naglašavaju da su se reči i fraze koje predstavljaju zajedništvo bile uobičajenije od individualističkih. Stoga, možda naša kultura ipak nije postala potpuno narcisoidna – još.
Autor: Tom Džejkobs
Izvor: psmag.com
Prevod: Aleksandar Mandić
