Knjige leče: biblioterapija i pozitivni efekti koje čitanje knjiga ima na ljudski mozak
Često ohrabrujem čitaoce da pronađu pozitivne knjige koje će im pomoći da prosperiraju, poboljšaju svoju sposobnost rešavanja problema i odnos prema životu, ali važno je pozabaviti se i naučnom osnovom biblioterapije.
Da li knjige zaista mogu da leče i pomognu ljudskom mozgu? Mogu li da nam pomognu da se osetimo zdravije i da vodimo srećne živote?
Čitanje ima pozitivan uticaj na naše zdravlje
Čitanje umanjuje nivo stresa i do 67 odsto, a u jednoj studiji iz 2003. se tvrdi da čitanje smanjuje rizik od razvijanja demencije čak do 35 odsto. Tako, kad provodite vreme uz neki dobar roman, osim što time pomažete sebi da se osetite srećno i opušteno, vi takođe činite dobro za sebe u budućnosti.
Čitanje ima pozitivan uticaj na naše zdravlje
Čitanje umanjuje nivo stresa i do 67 odsto, a u jednoj studiji iz 2003. se tvrdi da čitanje smanjuje rizik od razvijanja demencije čak do 35 odsto. Tako, kad provodite vreme uz neki dobar roman, osim što time pomažete sebi da se osetite srećno i opušteno, vi takođe činite dobro za sebe u budućnosti.
Knjige nam pomažu da razumemo svet oko nas i da živimo život na najbolji mogući način
Dr. Kit Outli (profesor i autor više objavljenih romana) ocenio je da je fikcija korisna 'simulacija' koja nam pomaže da izađemo na kraj sa izazovima i zbunjujućim društvenim odnosima u našem okruženju.
Na osnovu proučavanja snimaka mozga, zaključeno je da nas književnost uči da živimo na najbolji mogući način, vodeći nas po istom principu po kojem bi nas kompjuterska simulacija učila da upravljamo avionom. Ovo saznanje baca novo svetlo na sve one situacije kada smo osetili da nas je neki roman podučio ili prosvetlio, kada smo se poredile sa odvažnom Elizabet Benet ili nezahvalnim Ebenizerom Skrudžom.
Budući da nam fikcija pomaže u životu kao svojevrsna simulacija situacija iz stvarnog života, čini se da kao ljudska bića postajemo bolji zahvaljujući čitanju. Postoji li bolji način da odrastamo i sazrevamo od toga da kroz život idemo u društvu dobrih romana koji će nam pokazati put?
Dr. Kit Outli (profesor i autor više objavljenih romana) ocenio je da je fikcija korisna 'simulacija' koja nam pomaže da izađemo na kraj sa izazovima i zbunjujućim društvenim odnosima u našem okruženju.
Na osnovu proučavanja snimaka mozga, zaključeno je da nas književnost uči da živimo na najbolji mogući način, vodeći nas po istom principu po kojem bi nas kompjuterska simulacija učila da upravljamo avionom. Ovo saznanje baca novo svetlo na sve one situacije kada smo osetili da nas je neki roman podučio ili prosvetlio, kada smo se poredile sa odvažnom Elizabet Benet ili nezahvalnim Ebenizerom Skrudžom.
Budući da nam fikcija pomaže u životu kao svojevrsna simulacija situacija iz stvarnog života, čini se da kao ljudska bića postajemo bolji zahvaljujući čitanju. Postoji li bolji način da odrastamo i sazrevamo od toga da kroz život idemo u društvu dobrih romana koji će nam pokazati put?
Čitanje može da promeni naše ponašanje kako bismo bili sličniji nekom junaku
Kada se „izgubite“ u svetu nekog izmišljenog junaka, često se dešava da počnete da menjate svoje ponašanje i razmišljanje kako biste mu bili što sličniji.
U jednom eksperimentu, istraživači su proveravali šta se događa sa ljudima koji, dok čitaju fikciju, počinju da osećaju, misle, veruju i imaju iste unutrašnje odgovore kao i jedan od junaka, doživljavajući ih kao sopstvene – reč je o fenomenu koji su istraživači nazvali „preuzimanje iskustva“.
Otkrili su da u pravim okolnostima ovo preuzimanje iskustava može dovesti do istinskih promena, makar i privremenih, u životima čitalaca.
Na primer, velika je verovatnoća da će čitaoci koji su se zaista poistovetili sa nekim izmišljenim junakom koji je uspeo da prevaziđe neku prepreku koja ga je sprečavala da izađe na izbore i glasa, i sami izaći na izbore nakon toga.
Kada se „izgubite“ u svetu nekog izmišljenog junaka, često se dešava da počnete da menjate svoje ponašanje i razmišljanje kako biste mu bili što sličniji.
U jednom eksperimentu, istraživači su proveravali šta se događa sa ljudima koji, dok čitaju fikciju, počinju da osećaju, misle, veruju i imaju iste unutrašnje odgovore kao i jedan od junaka, doživljavajući ih kao sopstvene – reč je o fenomenu koji su istraživači nazvali „preuzimanje iskustva“.
Otkrili su da u pravim okolnostima ovo preuzimanje iskustava može dovesti do istinskih promena, makar i privremenih, u životima čitalaca.
Na primer, velika je verovatnoća da će čitaoci koji su se zaista poistovetili sa nekim izmišljenim junakom koji je uspeo da prevaziđe neku prepreku koja ga je sprečavala da izađe na izbore i glasa, i sami izaći na izbore nakon toga.
Hajde da odredimo sebi terapiju!
Nije li sjajno što možemo da čitamo o nekim inspirativnim likovima i da na osnovu toga pravimo pozitivne promene u svom životu?
Činjenica da čitanje pozitivno utiče na naše zdravlje, pomaže da malo bolje razumemo društvena kretanja, ali i da budemo smireniji, čini da se sa velikom radošću posvećujem čitanju.
Da li je jedna knjiga nedeljno prepisan lek koji je svima nama potreban?
Izvor: tolstoytherapy.com
Prevod: Maja Horvat
Nije li sjajno što možemo da čitamo o nekim inspirativnim likovima i da na osnovu toga pravimo pozitivne promene u svom životu?
Činjenica da čitanje pozitivno utiče na naše zdravlje, pomaže da malo bolje razumemo društvena kretanja, ali i da budemo smireniji, čini da se sa velikom radošću posvećujem čitanju.
Da li je jedna knjiga nedeljno prepisan lek koji je svima nama potreban?
Izvor: tolstoytherapy.com
Prevod: Maja Horvat
