Knjige i kafa: Ljubavna priča

Knjiga i šolja kafe: dve stvari koje u savremenom svetu pružaju najviše utehe. Kao što je pesnik R.M. Engelhart jednom napisao: „Dim, knjiga i šolja kafe. Male stvari kojima se probijamo kroz ovaj ponekad naporan svet i sve te kišne dane“.

Mnogi gaje posebnu ljubav prema knjigama i kafi, dve stvari koje se savršeno dopunjuju. Kafa podiže raspoloženje kad je tmuran dan, knjiga takođe. Kafa podstiče na početku novog projekta a isto tako i knjiga. Sećanje na dobru kafu vas drži dugo pošto ste je popili a to važi i za dobru knjigu. Nije ni čudo što knjižare koje imaju i kafić rade tako dobro.

„Mislim da je veza između knjiga i kafe jednostavna a čine je ideje“, kaže Metju Dejvis, vlasnik vašingtonske knjižare „Politics & Prose“. „Knjižare su kreativna mesta puna novih ideja, priča i pogleda. Kafa podmazuje tu kreativnost.“

Postoji veza između kafe i knjiga koja ide dalje od osećaja ugodnosti koji se javlja kada neko svojom rukom obuhvati vruću šolju a drugom okreće stranice onoga što čita. Knjižare, baš kao i kafići i kafei, služe kao mesta gde se okupljaju pojedinci sličnih gledišta. Mesta u kojima možemo provesti sate prelistavajući stranice pune istorije, podataka, priča, nadahnuća i novih ideja. Zato nije čudo što su i knjige baš kao i kafa bile zabranjivane zbog svoje veze sa pokretanjem slobodne, intelektualne misli, a na nesreću mnoge i danas zabranjuju.

„Veza između kafe i knjiga nije nova, kao ni raširenost kafea koji su se pojavili još u 17. veku“, kaže Kristen Giligan iz denverskog knjižarskog lanca „Tattered Cover“, gde su kafići napravljeni unutar knjižara, ohrabrujući tako kupce da zgrabe knjigu ili dve i sednu u udobnu fotelju sa svojim pićem. „Tokom pedesetih godina, desio se značajan rast broja kafea – bilo je to doba bitnika, čitala se poezija, slušala muzika, vodili razgovori, društveni i politički pokreti.“ Giligan ističe da smo i danas svedoci toga ali ne samo u kafićima već i u „knjižarama koje imaju skuplju ponudu, privlačnu ljudima različitih literarnih interesovanja i kulinarskih ukusa.“

Kafei možda služe potrebi za druženjem ali tu je i jedan ličniji detalj. „Dok su kafei društvena mesta po svojoj prirodi, oni vam takođe mogu obezbediti i anonimnost,“ podseća Giligan. „Možete sesti, u žamoru ćaskanja, šuma mašine za espreso, zvečanja šolja za kafu i posuđa koji vas okružuju i prepustiti se sopstvenom svetu. Možete čitati novine ili knjigu, rešavati ukrštenice, pisati ili postaviti privremen ured i odraditi nešto sa vašeg spiska za taj dan“, nastavlja ona. „Kafei vam mogu obezbediti brzo bekstvo bez isključivanja iz svakodnevnice.“

Knjige često imaju istu svrhu, dozvoljavajući vam da se odvojite od sveta koji vas okružuje i uronite u neki novi. Na taj način, knjige nam mogu pružiti utehu ali zahtevaju našu nepodeljenu pažnju.

Čitanje je „smirujuće iskustvo“, kaže Zak Raskin iz knjižare „Book Pasage“ u Marin Kauntiju, severno od San Franciska. „Naš mozak se na trenutak suzi. Dok nam gledanje televizije ili slušanje muzike i dalje omogućava da krstarimo po svom telefonu ili laptopu, knjige zahtevaju punu pažnju. U to stanje usredsređenosti i opuštanja, vreo napitak se prirodno uklapa – nešto što ispijate sa svrhom dok prilazite naročito dubokom pasusu ili se srećete sa neočekivanim obrtom.“

Knjige zahtevaju našu pažnju a kafa tome pomaže. Zajedno, oni nas teraju da usporimo. Kao što ističe Raskin, „kupci više ne jure knjižarom već se u tišini motaju unaokolo i pažljivo uzimaju knjige okrećući poleđinu da pogledaju prikaz a zatim nađu stolicu da pročitaju delić. Često i sa šoljom kafe u ruci“.

Ali dok kombinacija kafe i knjige svakako nije novina, neki joj prilaze na moderan način. Na primer, „Shakespeare&Co.“ u Njujorku. Legendarna knjižara je u septembru otvorena pod novim vlasnikom („On Demand Books“), donoseći revolucionarni pristup kafii knjigama: ne samo da možete kupiti i čitati knjige, već vas ohrabruju i da štampate sopstvenu, na njihovoj Espreso mašini za knjige. Ovo ne donosi preokret samo piscima koji teže samizdatu, već i čitaocima koji tragaju za naslovima koje je teško naći. Jednom kada odštampate svoju knjigu, možete sesti sa šoljom kafe napravljene od zrna malih nezavisnih proizvođača.

Zamislite kafom podstaknut roman koji ste otkucali na svom laptopu. Jednom kada ste ga završili, priđete mašini da ga pretvorite u konačan odštampan proizvod, zatim se vratite u kafe da ljudima ispričate o njemu. To je neprekidni krug inspiracije i ideja. Den Neler, osnivač „On demand Books“, kaže: „Knjižare su postale kulturna čvorišta... tradicionalni elementi su pomešani sa modernim“. A to uključuje i kafu. „Kafe je ključna stavka“, dodaje Neler. „U knjižarama se radi o zajedništvu i okupljanju. Kod kafea takođe.“

Dodavanje kafea knjižari pomaže učvršćivanju zajedništva. „Kada smo bili samo knjižara, naši redovni kupci su dolazili najviše jednom sedmično. Sada, kada imamo i kafe, dolaze svaki dan“, kaže Danijel Haton iz knjižare „Ada’s Technical Books“ u Sijetlu, koja se specijalizovala za knjige iz matematike, nauke, inžinjerstva i tehnologije, ali takođe i služe kafu koja odražava njihovu ljubav prema tehnologiji i nauci. „Sjajno je imati bliskiju vezu sa svojim kupcima“, kaže Haton. „Naša prodavnica neprestano bruji od ljudi i ideja jer kupci često dolaze.“

U današnjem digitalnom dobu, ova divna kombinacija – knjižare i kafea ‒ nudi savršen spoj užitaka.

Izvor: sprudge.com

Prevod: Vladimir Martinović