Knjiga može biti spas za introvertne osobe
Ne iznenađuje to što je čitanje primamljivo mnogim introvertima, ali to nije samo zato što čitanje podrazumeva provođenje slobodnog vremena u samoći.
Književnost daje mogućnost čitaocima da pasivno uđu u unutrašnji život likova, bez potrebe da se troši socijalna energija. Kada čitamo, ne moramo da se trudimo oko neobaveznog ćaskanja pre nego što pređemo na razgovor sa više dubine i smisla. Na kraju krajeva, iako neobavezno ćaskanje može biti pakleno iskustvo za neke introverte, ovo ne znači da ih ne zanimaju ljudi.
Psiholog Lori Helgou sumirala je to rečima: „Hajde da nešto razjasnimo: mi, introverti, ne mrzimo ćaskanje zato što mrzimo ljude. Mrzimo ćaskanje zato što mrzimo barijeru koju ono stvara među ljudima.“
Kada čitamo, najdublje misli likova su izložene na stranici knjige i ovo je glavni razlog zbog kojeg je književnost privlačna introvertima, kao i, naravno, mnogim ekstrovertima. Prikazana nam je istina o ljudskoj prirodi bez izvrdavanja ili stida.
Drugi aspekt čitanja koji je privlačan introvertima je to što im daje mogućnost da vide svoj odraz u pričama, jer se mnogi likovi, kao i sami autori, mogu opisati kao introverti. Dok introverti mogu imati tendenciju da ne govore mnogo o svojim iskustvima i osećanjima, knjige imaju sposobnost da predstave njihove tačke gledišta.
Među moje omiljene introverte (ili likove za koje mislim da su introvertni) u književnosti spadaju Džejn Ejr, g. Darsi iz romana „Gordost i predrasuda“ i Džej Getsbi. Svi su oni pažljivi i uviđavni, i imaju kompleksne unutrašnje živote. Iako Getsbi priređuje velike zabave, mnogo se udobnije oseća u pozadini dok posmatra kako se ljudi zabavljaju, i ulazi u bližu komunikaciju sa samo nekoliko odabranih gostiju. Džejn Ejr je najsrećnija sa knjigom i svojim mislima, dok g. Darsi očigledno više voli da bude u društvu onih koji su mu bliski nego u gužvi.
U časopisu Sajkolodži Tudej, Sofija Dembling je pisala o ulozi koju su introvertni likovi iz knjiga odigrali u njenom detinjstvu, tako što su bili uzori sa čijim karakterima je mogla da se identifikuje, uključujući Harijetu iz „Harijeta Uhoda“ i Saru iz „Mala princeza“. Rekla je, „Introverti nisu baš sjajni za televiziju, jer je mnogo uzbuđenja u njihovim životima nevidljivo za druge. Povremeno se pojavljuju u filmovima, jer filmovi mogu da dočaraju lik sporije i sa više finesa. Ali knjige su prepune introvertnih protagonista.“
Spisak autora za koje se smatra da su introvertni je dug i impresivan, a na njemu su Dž.K. Rouling, Dž.D. Selindžer, pa čak i pisac za decu, dr Sus, koji se plašio susreta sa svojim mladim čitaocima, da se ne bi razočarali zbog toga što je toliko tih.
Introvertnost pisca Kormaka Makartija je čuvena zbog toga što je svoj prvi televizijski intervju dao 2007, nakon spisateljske karijere duge četiri decenije. Harper Li se retko pojavljivala u javnosti, a prilikom prijema u Akademiju časti Alabame, rekla je: „Pa, bolje je ćutati nego biti budala.“
Sećam se da sam pozvala jednog pisca krimića da bih ga zamolila za intervju kada je njegova knjiga dobila nagradu, i brže-bolje je spustio slušalicu. Verovatno još jedan introvertan pisac.
Popularni autor Džon Grin objasnio je tendenciju pisaca da budu introvertni, „Pisanje je nešto što se radi u samoći. To je profesija za introverte koji žele da vam ispričaju priču, ali ne žele da vas gledaju u oči dok to rade.“
Za introverte, radost čitanja u miru i samoći ima određena ograničenja. Suprotno od osoba sa sindromom straha od propuštanja, introverti se konstantno bore sa iskušenjem da ostanu kod kuće i propuste društvena događanja na koja su planirali da odu. Iako mi prija izlazak sa prijateljima, često izađem iz kuće čežnjivo razmišljajući o udobnosti doma uz neku knjigu. Retko kada zažalim zbog odluke da izađem i stalno moram sebe da podsećam da se oduprem svojoj introvertnosti koja me vuče.
Međutim, Suzan Kejn, autorka knjige „Tihi ljudi: moć introvertnih u svetu koji ne prestaje da priča“, kaže da introverti ne treba da osećaju krivicu zbog svoje potrebe za samoćom: „Možda ćete [ipak] osetiti grižu savesti kada odbijete poziv na večeru da biste ostali uz dobru knjigu.“
„...Ne razmišljajte o introvertnosti kao nečemu što treba da se leči... Provodite slobodno vreme onako kako želite, ne onako kako mislite da treba.“
Naravno, ne vole svi introverti da čitaju, kao što i mnogi ekstroverti vole knjige iz istih razloga kao introverti. I često mi je drago što sam ostavila knjigu da bih uživala u društvu porodice ili prijatelja, bilo da smo neobavezno ćaskali ili vodili malo ozbiljnije razgovore. I srećna sam što znam da će me krajem popodneva, uveče ili vikendom, moja knjiga čekati na noćnom ormariću.
Autor: Fler Morison
Izvor: readability.com.au
Prevod: Borivoje Dožudić
