„Knjiga lekova Deliverans Dejn“ je delo s aurom oko korica, roman koji će vas uvući u svoju istinitu priču sagledanu kroz prizmu Katrin Hau. „Istorija koja je ponovo napisana“.
Laguna je, ne tako davno, objavila roman pod nazivom „Knjiga lekova Deliverans Dejn“ (u originalu „The Physick Book of Deliverance Dane“). Ovaj bestseler, koji su kritičari nazvali „knjigom koja se ne ispušta“, dolazi nam iz SAD iz pera Katrin Hau i predstavlja posebnu mešavinu istorije i fantazije, realnosti i mašte, autobiografskog i izmišljenog. Naime, ova mlada spisateljica je ideju za roman dobila dok je studirala i pisala doktorsku disertaciju na temu: „Veštičarenje“. Svoja istraživanja, saznanja, iskustva i činjenice na koje je naišla, delom je unela u roman stvorivši od njega specifičan spoj velikog i značajnog istorijskog događaja i savremenog doba. „Knjiga lekova Deliverans Dejn“ povezuje savremeno doba tj. kraj dvadesetog veka sa jednim od najfascinantnijih i najpotresnijih perioda u američkoj istoriji, a to je period suđenja i vešanja veštica u Salemu koje se desilo krajem sedamnaestog veka.
Ono što ovaj roman čini posebnim je činjenica koju ne možemo ignorisati, a to je da je autorka u njega unela niz autobiografskih detalja. Osim što je kao i njena glavna junakinja Koni, pripremala usmeni završni ispit, pronašla je i ličnu vezu sa događajem koji opisuje u romanu. Lična veza autorke sa opisanim događajem je to da ona ima pretke kojima su sudili za veštičarenje i koji su obešeni zbog tih optužbi, u ovom nemilom događaju s kraja sedamnaestog veka.
„Knjiga lekova Deliverans Dejn“ paralelno prati dve radnje. Prvu koja je smeštena u 1991. godinu i prati avanture diplomirane studentkinje američke istorije Koni Gudvin. I drugu koja počinje 1681. godine i uvodi nas u život Deliverans Dejn, upoznaje nas s njenim postupcima i razlogom zbog kog je proglašena vešticom.
Studentkinja Koni Gudvin dobija zadatak da u toku leta odabere temu i uradi potrebna istraživanja za doktorsku disertaciju. Sve teče u tom pravcu dok Koni ne dobije poziv od svoje majke, sa kojom nije često u kontaktu i nije posebno bliska. Konina majka, Grejs, traži veliku uslugu koju Koni ne može da odbije – da ode u Marblhed, u kuću svoje bake koja je umrla kada je Koni bila mala, i proda je. Koni je se kroz maglu seća i sam ulazak, u zaraslo dvorište i kuću, navodi je da počne da naslućuje da ona nije bila obična baka. Posebne, otrovne, magične i opasne biljke u dvorištu, tegle sa neobičnim i čudnim sadržajem u špajzu i epohalan pronalazak na polici sa knjigama će potvrditi njene slutnje.
Koni na polici sa knjigama pronalazi Bibliju iz sedamnaestog veka. Iako u to vreme Biblije nisu bile retke, ova knjiga čuva posebnu tajnu – parče pergamenta na kom je zapisano ime „Deliverans Dejn“ i ključ uz njega. Pronalazak ovih predmeta navodi Koni da krene u istraživanje o njima, da sazna ko je Deliverans Dejn i koju bravu ključ otvara ili za šta je služio. Kada sazna da je Deliverans Dejn jedna od veštica iz perioda Salemskog suđenja i da nije nevina koliko se mislilo, Koni ne sluteći ulazi u nešto mnogo veće nego što je ikada mogla i da zamisli. Kreće u zanimljivo istraživanje i neobičnu avanturu koja će je dovesti do neobičnih i nezamislivih otkrića.
Deliverans Dejn, koja je živela krajem sedamnaestog veka, biva optužena da je veštica. Kroz delove romana koji su smešteni u sedamnaesti i osamnaesti vek pratimo Deliverans Dejn kroz suđenje i uticaj suđenja na nju, njenu sudbinu i njenu porodicu.
Knjiga Katrin Hau predstavlja mnogo više od samog romana. Osim što je napisana tako da drži pažnju, ona sadrži mnoge istinite istorijske činjenice, događaje, i stvarne zapise koje je autorka koristila kao podlogu ovom romanu. Iako je radnja smeštena u 1991. godinu, što možemo smatrati da je sadašnjost, postoji dobar razlog zbog kog je Katrin Hau za vreme radnje uzela baš ovu godinu. To je godina kada internet tehnologije nisu bile toliko razvijene, nisu imale toliki zamah ni popularnost, i Koni je morala dobro da se potrudi da bi došla do informacija koje su joj trebale da bi otkrila sve što ju je interesovalo, a nije mogla koristiti računar i internet kao što je danas uobičajeno. Takođe, iako nam se sa tehnološke strane čini da je to bilo davno, 1991. godina se i dalje računa u savremeno doba.
Definitivno sam uživala čitajući ovu knjigu i sa Koni otkrivajući tajnu koja je mogla biti zaboravljena.
Laguna je, ne tako davno, objavila roman pod nazivom „Knjiga lekova Deliverans Dejn“ (u originalu „The Physick Book of Deliverance Dane“). Ovaj bestseler, koji su kritičari nazvali „knjigom koja se ne ispušta“, dolazi nam iz SAD iz pera Katrin Hau i predstavlja posebnu mešavinu istorije i fantazije, realnosti i mašte, autobiografskog i izmišljenog. Naime, ova mlada spisateljica je ideju za roman dobila dok je studirala i pisala doktorsku disertaciju na temu: „Veštičarenje“. Svoja istraživanja, saznanja, iskustva i činjenice na koje je naišla, delom je unela u roman stvorivši od njega specifičan spoj velikog i značajnog istorijskog događaja i savremenog doba. „Knjiga lekova Deliverans Dejn“ povezuje savremeno doba tj. kraj dvadesetog veka sa jednim od najfascinantnijih i najpotresnijih perioda u američkoj istoriji, a to je period suđenja i vešanja veštica u Salemu koje se desilo krajem sedamnaestog veka.
Ono što ovaj roman čini posebnim je činjenica koju ne možemo ignorisati, a to je da je autorka u njega unela niz autobiografskih detalja. Osim što je kao i njena glavna junakinja Koni, pripremala usmeni završni ispit, pronašla je i ličnu vezu sa događajem koji opisuje u romanu. Lična veza autorke sa opisanim događajem je to da ona ima pretke kojima su sudili za veštičarenje i koji su obešeni zbog tih optužbi, u ovom nemilom događaju s kraja sedamnaestog veka.
„Knjiga lekova Deliverans Dejn“ paralelno prati dve radnje. Prvu koja je smeštena u 1991. godinu i prati avanture diplomirane studentkinje američke istorije Koni Gudvin. I drugu koja počinje 1681. godine i uvodi nas u život Deliverans Dejn, upoznaje nas s njenim postupcima i razlogom zbog kog je proglašena vešticom.
Studentkinja Koni Gudvin dobija zadatak da u toku leta odabere temu i uradi potrebna istraživanja za doktorsku disertaciju. Sve teče u tom pravcu dok Koni ne dobije poziv od svoje majke, sa kojom nije često u kontaktu i nije posebno bliska. Konina majka, Grejs, traži veliku uslugu koju Koni ne može da odbije – da ode u Marblhed, u kuću svoje bake koja je umrla kada je Koni bila mala, i proda je. Koni je se kroz maglu seća i sam ulazak, u zaraslo dvorište i kuću, navodi je da počne da naslućuje da ona nije bila obična baka. Posebne, otrovne, magične i opasne biljke u dvorištu, tegle sa neobičnim i čudnim sadržajem u špajzu i epohalan pronalazak na polici sa knjigama će potvrditi njene slutnje.
Koni na polici sa knjigama pronalazi Bibliju iz sedamnaestog veka. Iako u to vreme Biblije nisu bile retke, ova knjiga čuva posebnu tajnu – parče pergamenta na kom je zapisano ime „Deliverans Dejn“ i ključ uz njega. Pronalazak ovih predmeta navodi Koni da krene u istraživanje o njima, da sazna ko je Deliverans Dejn i koju bravu ključ otvara ili za šta je služio. Kada sazna da je Deliverans Dejn jedna od veštica iz perioda Salemskog suđenja i da nije nevina koliko se mislilo, Koni ne sluteći ulazi u nešto mnogo veće nego što je ikada mogla i da zamisli. Kreće u zanimljivo istraživanje i neobičnu avanturu koja će je dovesti do neobičnih i nezamislivih otkrića.
Deliverans Dejn, koja je živela krajem sedamnaestog veka, biva optužena da je veštica. Kroz delove romana koji su smešteni u sedamnaesti i osamnaesti vek pratimo Deliverans Dejn kroz suđenje i uticaj suđenja na nju, njenu sudbinu i njenu porodicu.
Knjiga Katrin Hau predstavlja mnogo više od samog romana. Osim što je napisana tako da drži pažnju, ona sadrži mnoge istinite istorijske činjenice, događaje, i stvarne zapise koje je autorka koristila kao podlogu ovom romanu. Iako je radnja smeštena u 1991. godinu, što možemo smatrati da je sadašnjost, postoji dobar razlog zbog kog je Katrin Hau za vreme radnje uzela baš ovu godinu. To je godina kada internet tehnologije nisu bile toliko razvijene, nisu imale toliki zamah ni popularnost, i Koni je morala dobro da se potrudi da bi došla do informacija koje su joj trebale da bi otkrila sve što ju je interesovalo, a nije mogla koristiti računar i internet kao što je danas uobičajeno. Takođe, iako nam se sa tehnološke strane čini da je to bilo davno, 1991. godina se i dalje računa u savremeno doba.
Definitivno sam uživala čitajući ovu knjigu i sa Koni otkrivajući tajnu koja je mogla biti zaboravljena.
Autor: Marija Spasojević
Autor: Katrin Hau
