Kecmanoviću uručena Andrićeva nagrada
Prestižna književna nagrada Andrićeve zadužbine za najbolje napisanu priču na srpskom jeziku protekle godine danas je svečano uručena Vladimiru Kecmanoviću u prostorijama Zadužbine. Nagradu je dobio za priču „Ratne igre“ koja je objavljena u zbirci „Kao u sobi sa ogledalima“ u izdanju Lagune.
Odluku je jednoglasno doneo žiri u sastavu Aleksandar Jovanović (predsednik), Petar Arbutina i Mileta Aćimović Ivkov.
U svojoj odluci, žiri za dodelu Andrićeve nagrade dao je viđenje pripovetke „Ratne igde“ u kojem su sadržani razlozi zašto je ona izdvojena među brojnim prošlogodišnjim pripovetkama i zbirkama pripovedaka. „Groteskno-ironično osvetljavajući naše doba, on ga najpre izobličava i oneobličava, da bi ga osvetlio iznutra i, na taj način, pokazao njegova najbitnija svojstva. Uz malo slobode, Vladimir Kecmanović se modernim književnim postupkom potvrđuje kao ’moderan realistički pisac’“. U obrazloženju se navodi da je „žiri nagradio jednu priču, ali i jednog od najistaknutijih i najprepoznatljivijih proznih pisaca poslednje decenije“.
Kecmanović je u svom govoru istakao da je „jedna od dugoročno najtežih posledica kolonizacije gubitak svesti o značaju sopstvene kulture, pa samim tim i bilo koje druge kulture, a gubitak značaja nagrada koje se kod nas dodeljuju samo je pokazatelj tog gubitka... Nadam se da smo – žiri svojom odlukom, a ja svojim delom – dokazali kako je, i u kolonizovanoj zemlji, moguće ostati duhom nekolonizovan. Ako smo u zabludi, onda smo ’džaba krečili’“.
Andrićeva nagrada se dodeljuje na osnovu piščeve testamentarne volje od 1975. godine.
U svojoj odluci, žiri za dodelu Andrićeve nagrade dao je viđenje pripovetke „Ratne igde“ u kojem su sadržani razlozi zašto je ona izdvojena među brojnim prošlogodišnjim pripovetkama i zbirkama pripovedaka. „Groteskno-ironično osvetljavajući naše doba, on ga najpre izobličava i oneobličava, da bi ga osvetlio iznutra i, na taj način, pokazao njegova najbitnija svojstva. Uz malo slobode, Vladimir Kecmanović se modernim književnim postupkom potvrđuje kao ’moderan realistički pisac’“. U obrazloženju se navodi da je „žiri nagradio jednu priču, ali i jednog od najistaknutijih i najprepoznatljivijih proznih pisaca poslednje decenije“.
Kecmanović je u svom govoru istakao da je „jedna od dugoročno najtežih posledica kolonizacije gubitak svesti o značaju sopstvene kulture, pa samim tim i bilo koje druge kulture, a gubitak značaja nagrada koje se kod nas dodeljuju samo je pokazatelj tog gubitka... Nadam se da smo – žiri svojom odlukom, a ja svojim delom – dokazali kako je, i u kolonizovanoj zemlji, moguće ostati duhom nekolonizovan. Ako smo u zabludi, onda smo ’džaba krečili’“.
Andrićeva nagrada se dodeljuje na osnovu piščeve testamentarne volje od 1975. godine.
