Kako živeti sa mislećim mašinama?

29. septembar 2020.

Šta bi nam veštačka inteligencija mogla doneti? Koje benefite bismo mogli imati, a čega se plašimo? Pitanja su koja u svojoj knjizi Život 3.0 postavlja Maks Tegmark, jedan od osnivača instituta Future of Life. Mada je Tegmark, osim pomenute funkcije, još i fizičar, kosmolog i istraživač mašinskog učenja, za doživljaj knjige verovatno je najvažnije znati kako o budućnosti života razmišlja ustanova koju je osnovao.

Naime, Institut je osnovan 2014. godine kako bi se istraživao egzistencijalni rizik od napredne veštačke inteligencije, odnosno one koja je slična ljudskoj opštoj inteligenciji. Ukoliko mašine dostignu ovaj nivo, prema Tegmarkovom mišljenju, neophodno je proceniti potencijalne rizike za čovečanstvo. Tačnije, treba ih proceniti dosta ranije, čak i ako veštačka inteligencija nikada ne ugleda svetlost dana. Svakako, jedan od najvećih rizika bilo bi istrebljenje ljudi.

Da li bismo inteligentne mašine nazvali živim bićima jedno je od centralnih pitanja ove knjige. Prema autorovom mišljenju to bi bio život 3.0, odnosno onaj oblik života koji može da projektuje svoj i hardver i softver, za razliku od „ranijih verzija“ života kao što su bakterije (1.0), koje nisu projektovane već evoluirale, i kao što smo mi (2.0) čiji je hardver evoluirao ali softver je velikim delom projektovan kroz učenje i iskustvo.

Kada je o životu mašina reč, autor nas podseća na zanimljiv i prigodan citat Fjodora Dostojevskog: „Misterija ljudskog postojanja nije samo u tome da ostaneš živ već i da pronađeš nešto zbog čega ćeš živeti“. Zašto bi mašine živele? Tegmark pruža čitav niz scenarija njihove svrhe, a jedna od naučno-fantastičnih je i da bi to možda bio jedini način da se život proširi van granica naše planete.

Čitava knjiga predstavlja mešavinu pregleda dosadašnjih dostignuća kompjuterskih nauka, maštanja o mogućoj budućnosti i promišljanja kuda nas dalji razvoj vodi. Osim toga, stalno su prisutna preispitivanja pojmova koje često uzimamo zdravo za gotovo, kao što su „život“ i „inteligencija“, a zapravo do tačne definicije još nismo došli.

Autor: Jovana Nikolić, autorka emisije Eureka na Radio Aparatu

Izvor: emisijaeureka.rs

Podelite na društvenim mrežama:

Povezani artikli

Život 3.0
Maks Tegmark
5.0Prosecna ocena je 5.0 od 5
Rasprodato

Maks Tegmark

Maks Tegmark je profesor sa MIT-a, napisao je više od 200 radova na teme od kosmologije do veštačke inteligencije. Osnovao je neprofitnu organizaciju Institut za budućnost života (FLI, Future of Life Institute ) i sarađivao je sa Ilonom Maskom na pokretanju programa za istraživanje bezbednosti veštačke inteligencije.

Više o autoru

Život 3.0
5.0Prosecna ocena je 5.0 od 5
Rasprodato

Najnovije

Pogledaj sve

2. septembar 2026.

Neka čitanje lektire bude uživanje: Na tri ili više odabranih Laguninih naslova 15% popusta

Dragi đaci, roditelji i ljubitelji čitanja, Počinje školska godina, a sa njom i mnoštvo knjiga u okviru lektire koje treba pročitati!

Pročitaj više

2. septembar 2026.

Laguna, Delfi i VODAVODA Vodica: Mali poklon za najlepši početak školske godine

Nova školska godina donosi nove radosti i uzbuđenja. Izdavačka kuća Laguna i Delfi knjižare, u saradnji sa kompanijom VODAVODA Vodica, učiniće početak škole još lepšim uz zanimljivu akciju!

Pročitaj više

2. septembar 2026.

Ljiljana Šarac: U životu ne biram puteve kojima se lakše ide

Ljiljana Šarac rođena je u Smederevu 1971. godine. U rodnom gradu završila je gimnaziju, a u Beogradu Filološki fakultet, smer Srpska književnost i jezik sa opštom književnošću. Dvanaest godina je radila u Saobraćajnom preduzeću Lasta kao novinar, urednik Revije Lasta i PR. Nakon toga se okreće profesorskom pozivu i danas radi kao nastavnik srpskog jezika. Godinama je pisala i objavljivala pesme. Dobitnik je „Smederevskog Orfeja“. Književni klub Smederevo joj je objavio zbirku pesama „Lutka učaurene duše“ 1997. godine. Među njene najuspešnije i najčitanije romane spadaju: „Opet sam te sanjao“, „Gde sam to pogrešila“, „Zid tajni“, „Zlatna žila“, „Starija“, „Dok svetac bdi“, „Buket žutih ruža“… Dobitnica je prestižne nagrade „Beogradski pobednik“ (2019). Član je Književnog kluba Čukarica. Od 2020. član je Udruženja književnika Srbije.

Pročitaj više

2. septembar 2026.

Ante Tomić: Moramo se izlečiti od toksičnog nacionalizma

Već po naslovu „Kraljević Marko oslobađa Imotski“ (Laguna, 2026) jasno je da se Ante Tomić, plodonosni pisac, scenarista i kolumnista Jutarnjeg lista i Velikih priča, bogato razmaštao odvodeći nas u davnu prošlost, u dane vojevanja navodnog velikog junaka iz naše istorije, kako bi otključao intrigantnu temu o identitetu i nama samima, o korenima onoga što živimo danas. Kraljević Marko je tako u romanu zapravo jedan od imitatora čuvenog vojskovođe, koji je uspeo ubediti narod da je najbolji od svih, da bi sled događaja pokazao upravo suprotno. Ali nije važno šta se zapravo desilo, već kako istorija pamti priče.

Pročitaj više