Kako odgajiti čitaoca – korak br. 5
U prethodnom koraku objašnjeno je kako se roditeljski zadatak menja kada dete počne samostalno da čita.
Poslednji tekst iz ove serije članaka o evoluciji mladih čitalaca, daje roditeljima savete kako da inspirišu decu da čitaju.
Format nije važan. Mnoge knjige koje imaju izraženo vizuelan format (na primer „Moj savršeni svet - Tom Gejts“ Liz Pišon) napisane su tako da pomognu deci koja nerado čitaju kao i deci koja imaju disleksiju. Priča i likovi su odlično razvijeni, a čitaoci na vizuelan način poboljšavaju svoju sposobnost čitanja. Grafički romani za mlađe postaju s vremenom sve kvalitetnije napisani i osvajaju prestižne nagrade i pojavljuju se na spiskovima najboljih knjiga za određenu godinu.
Ne odbacujte manga i druge stripove. Nemojte misliti da je loša stvar ako se vaše dete interesuje za ovaj žanr. Neki od najpoznatijih kniževnika su odrasli čitajući stripove, i koristili teme inspirisane stripom u svojim nagrađenim romanima: Majkl Šejbon, Džuno Diaz, Džonatan Letem i mnogi drugi. Deca koja vole stripove prenesu tu ljubav kasnije i na knjige. Vi ste isto verovatno prvo čitali „Štrumpfove‟ ili „Supermena‟ pre nego što ste prešli na romane Gabrijela Garsije Markesa.
Knjige o video igricama su i dalje knjige. Deca koja nerado čitaju vole da igraju igrice na kompjuteru. Mnoge od ovih igrica imaju svog blizanca u obliku knjige, a to vam može pomoći da pokažete svom detetu čari čitanja. Postoji mnogo knjiga o Majnkraftu, Pokemonima i ostalim popularnim igricama. Možete krenuti od toga, pa proširiti repertoar ka stripovima pre nego što pređete na romane.
Ne zaboravite publicistiku. Neka deca koja ne vole čitanje vole da saznaju i pamte nove činjenice, pa bi im se svidelo da čitaju publicistiku. Ako knjiga ima mnogo ilustracija, to je dodatna olakšica, jer vizuelizacijom takođe mogu upamtiti dosta informacija. Potražite knjige o državama, istoriji, svemiru, životinjama ili nekoj drugoj temi za koju je vaše dete zainteresovano.
Ne tretirajte knjige kao obavezu. Nemojte reći detetu: „Ako čitaš 30 minuta, moći ćeš da se igraš na ajpedu/pojedeš sladoled/daću ti novac.“ Neka čitanje bude privilegija. Ne nagrađujte aktivnost koja je samo po sebi nagrada.
