Kako je šestosatna predstava „Semper idem“ u Somboru postala kulturni fenomen Srbije
Publika je satima čekala da kupi karte za nova izvođenja, dok je istoimeni roman ponovo prvi na listi najprodavanijih. Kada je 23. novembra 2019. godine, povodom rođendana Narodnog pozorišta Sombor, premijerno izveden komad „Semper idem“, dramatizacija romana Đorđa Lebovića u režiji Gorčina Stojanovića, retko ko je mogao da pretpostavi da će predstava od blizu šest sati postati nacionalni kulturni fenomen. I danas se za nju traži karta više, o čemu svedoče fotografije redova koje su nedavno zabeležene.
Samo 320 stolica
„Draga publiko, u želji da ćete svi doći da gledate ‘Semper idem’ i da vidite tu predstavu, molimo vas da imate razumevanja, pošto naše pozorište ima 320 mesta i zaista brzinom svetlosti karte nestanu kad budu puštene u onlajn prodaju. Ukoliko imate nekog u Somboru, tog dana počinje prodaja na blagajni, možete ga poslati da eventualno kupi karte. Naše pozorište je malo i ne možemo odgovoriti svima. Znamo da svi čekate, ali vas molimo da imate razumevanja i za pozorište i za nas, i na kraju krajeva za tu predstavu. A ‘Sempera’ će biti, hvala bogu“, ovim rečima zamolio je glavni glumac Marko Marković publiku za strpljenje.
Predstava „Semper idem“ (Uvek isto) nije samo komad koji se gleda; to je iskustvo koje se preživljava. Ona drži pažnju publike bez trenutka praznog hoda. Glumački ansambl briljira igrajući više uloga, dok publika zajedno s njima prolazi kroz smeh, suze i na kraju – potpunu katarzu. Fenomen ove predstave ogleda se u tome što se karte rasprodaju za manje od sat vremena, a ljudi širom Srbije, pa i iz inostranstva, planiraju svoje putovanje, pa čak kupuju i avionske karte mesecima unapred, samo da bi uhvatili mesto u somborskom parteru.
Predstava je ponovo dala vetar u leđa i romanu Đorđa Lebovića, koji je deset godina od reizdanja ponovo prvi na listi Lagune i knjižara Delfi. Knjiga je godinama nepravedno boravila na marginama, pre nego što je u punom sjaju prepoznata kao – po rečima mnogih kritičara – prvo remek-delo u srpskoj književnosti 21. veka. Naslov je preuzet s portala evangelističke crkve u Somboru i znači „uvek isto“, što je Lebović iskoristio kao metaforu za večito vraćanje istorijskog zla, mržnje i fašizma.
Impresivne brojke
Đorđe Lebović (1928–2004) poznat je pre svega kao istaknuti dramaturg, scenarista (pisao je scenarije za neke od najpoznatijih jugoslovenskih filmova) i osnivač Udruženja dramskih pisaca Srbije. Roman ima 18 izdanja i prodat je u više od 100.000 primeraka.
Dejan Mihailović jednom prilikom je istakao da je „Semper idem“ knjiga o detinjstvu koja se može čitati i kao porodični roman i kao memoarski spis, a da se poznati dramaturg i scenarista njime posthumno predstavio kao veliki majstor moderne realističke proze.
„Ovaj roman-hronika o detinjstvu u Kraljevini Jugoslaviji uoči i za vreme Drugog svetskog rata, zbog osobenog piščevog stila i originalnog postupka, kao i zbog teme Holokausta, zaslužuje da uđe među kanonska dela savremene srpske književnosti. Ispričan je sa iskustvom starog čoveka na silaznoj liniji života, ali očima dečaka koji posmatra približavanje ‘velikog Sunovrata’ – širenja nacizma u svojoj okolini koliko i u Evropi. Pisac je u vidu imao paralelu između ondašnjeg ludila i rata koji je u Jugoslaviji buknuo devedesetih godina prošlog veka. U Drugom svetskom ratu je izgubio 40 članova svoje porodice, a sam, kao četrnaestogodišnjak, prošao pakao Aušvica“, izjavio je Mihailović.
Autor: Ljubomir Radanov
Foto: Nađa Repman / Narodno pozorište Sombor
Izvor: kurir.rs
