Kako čitamo na internetu
Sa pojavom interneta pojavio se (bolje reći: ustalio se) drugačiji način čitanja (sadržaja). Amerikanci su se još su davne 1997. pozabavili analizom toga kako (ne) čitamo. Dobro ste pročitali: više NE čitamo nego što čitamo.
Nilsen Norman Grup vodeća je svetska analitičarska kuća koja barata različitim podacima i kojoj se poveravaju istraživanja na različie (zanimljive) teme. Tako je počela da se bavi korisničkim iskustvom na vebu 1994, dakle tri godine pre nego što su se fokusirali na to kako (ne) čitamo. To istraživanje je pokazalo da je korisnicima najvažniji sadržaj – da mogu lako do njega da dođu kad se nađu na nekom veb-sajtu, da mogu lako da ga pretražuju i da je taj sadržaj kvalitetno napisan.
Tri godine kasnije, Grupa Nilsen Norman koristila je okulometriju, tehniku koja prati i snima pokrete oka po ekranu, na osnovu čega su proizvedene karte gustine – mesta na kojima se pogled zadržava i vreme koje ljudsko oko provodi na tim mestima.
Izvor: wenovio.com/Flickr
Ova karta ilustruje „F“ šemu čitanja, u prevodu: čitalac pridaje značaj sadržaju koji se nalazi u gornjem levom delu teksta, čita prve rečenice, a onda vertikalno i lagano spušta pogled, čitajući samo prve reči svakog pasusa.
Veb se mnogo promenio u protekle 24 godine, Grupa Nilsen Norman potvrđuje da se naše šeme čitanja nisu mnogo promenile za sve to vreme. Što će reći da se ljudi ne menjaju tako brzo kao što se menja tehnologija. Preciznije rečeno: i dalje samo prelećemo pogledom preko teksta da bismo pronašli informaciju koja nas zanima, skeniramo reči u potrazi za odgovorom.
Čitanje internet stranica, pre svega, predstavlja nešto korisno: na njima tražimo odgovore na naša pitanja. Zato prelećemo pogledom.
Čak i naučni radnici, osobe koje poseduju odličnu sposobnost pažljivog čitanja, danas tako čitaju! Pročitaju naslov, nekoliko važnih brojki a preko ostalog prelete, navodi se u istraživanjima na ovu temu.
Od trenutka kada smo počeli da čitamo različite sadržaje na mobilnim telefonima, Nilsen Norman je sproveo nova istraživanja. Godine 2006. ustanovljeno je da korisnici mobilnih telefona teže pamte ono što su na telefonu pročitali jer je displej bio sitan i ne naročito komforan za čitanje. Kako su se slova povećavala, a prikaz sadržaja uvećavao i prilagođavao čitanju, tako je polako brzina čitanja i razumevanje pročitanog sa telefona počelo da se približava brzini čitanja i razumevanja pročitanog sa ekrana računara.
Pa ipak, korisnici su svesni svih ograničenja mobilnih telefona. Čitaocima je i dalje neophodno da sadržaj bude kratak i informativan. Ljudi ne žele da gube vreme i da se trude kada čitaju onlajn sadržaje.
Iako u ovom tekstu nije bilo ni reči o štampanom sadržaju, naš je zaključak da će štampane knjige nadživeti tehnološki progres i ostati zauvek verni prijatelji ljudskoj prirodi. Osim ukoliko se sam ljudski gen ne izmeni, ali to je već neka druga tema…
Autor: Laguna
