Kada je Bouvi sanjao da od Orvelovog kultnog romana napravi mjuzikl – poslušajte pesme nerealizovanog projekta
Bouvijev album Diamond Dogs iz 1974. godine predstavio je neobičnu mešavinu muzičkih stilova. „Muzika je“, kako piše Nikolas Peg, „četvorosmerni sudar zvukova glam roka, crnačkog soula tada u usponu, sintetičkih košmara pod uticajem pesme The Man Who Sold the World i sveprisutnog džegerovskog rokenrol razmetanja“. Uz prizvuke „Paklene pomorandže“ i „Divljih momaka“ Vilijama S. Barouza, Bouvi je pesme sa ovog albuma nazvao produktom „šljokičave apokalipse“ i konceptualni scenario okarakterisao kao „raspad grada... nezadovoljnu omladinu bez krova nad glavom, koja zbog toga kao banda živi na krovovima zgrada i ima grad samo za sebe“. Njegovi „fragmentirani stihovi i portret strahovite propasti urbane Amerike“, piše Peg, „očito su bili pod uticajem Barouza“.
Foto: DepositPhotos
Ovakav manir bio je u koraku sa dekadentnim etosom kasnih 60-tih i ranih 70-tih godina 20. veka (i koncept koji je prethodio pojavi kultnih filmova poput „Ratnici podzemlja“ i „Bekstvo iz Njujorka“). Pa ipak, daleko od propasti društva, jedna od Bouvijevih originalnih vizija za projekat bila je adaptacija Orvelovog romana „1984“ o totalitarnoj kontroli društva. Album Diamond Dogs možda može da prođe kao konceptualan, ali je nastao kao kompilacija ostataka Bouvijevih nedovršenih projekata. Poslušajte albumske verzije pesama čiji su stihovi inspirisani Orvelovom prozom.
Prvo pominjanje ovog projekta u javnosti bilo je „gotovo usputno“, primećuje Peg, kada je Bouvi nonšalantno spomenuo u intervjuu za časopis Roling Stoun: „Radim na Orvelovom romanu ’1984’ za televiziju“. Isprva je projekat imao ambiciozniji zamah. Kristofer Sendford opisuje planiranu adaptaciju kao „mjuzikl sa Vest Enda uz prateći album i film, što se nije u potpunosti ostvarilo“. Orvelova udovica i izvršilac njegove zaostavštine Sonja Braunel smatrala je projekat neukusnim i odbila da ustupi prava na adaptaciju romana. (Njena smrt 1980. godine omogućila je Majklu Radfordu da napravi svoju filmsku verziju, dok je grupa Eurythmics bila zadužena za saundtrek.)
Ono što je preživelo zub vremena jesu pesme – kao i Orvelove i Barouzove vizije koje su i dalje imale uticaj na Bouvijevo stvaralaštvo. Mešavina muzičkih stilova i političkih koncepata na albumu Diamond Dogs na neki način oslikavaju zbunjenost po pitanju Bouvijevih političkih stavova – ili možda zbunjenost njegovih scenskih persona – koji su jasnije uobličeni na njegovim potonjim albumima.
S jedne strane, na albumu Diamond Dogs deluje da se Bouvi i dalje oslanja na personu kicoškog vanzemaljca Zigija Stardasta. Takođe je usvojio avangardnu paranoju iz Barouzovog sistema magijskih uverenja i Orvelovu košmarnu, institucionalizovanu kontrolu i nadzor. Neobičan spoj ovih tendencija ispostaviće se kao srž muzike koja će se naći na albumu Young Americans.
Bouvi se na neko vreme vratio svojoj berlinskoj fazi, gde je fascinacija moći nadjačavala njegovu estetiku toliko da je izgledalo kao da se previše zaneo u koketiranju njegove naredne persone (Thin White Duke) sa fašizmom. Bouvi je ubrzo batalio ovaj alter-ego, ali su teme „dvomišlja“, fascinacija orvelovskom distopijom i uticaj Barouzove paranoje i spisateljske tehnike nadživele smrt i mršavog belog vojvode i Zigija, kosmičkog putnika.
Dvadeset godina nakon albuma Diamond Dogs, Orvelov i Barouzov uticaj konačno se stopio na Bouvijevom legendarnom albumu Outside. Orvelovske teme ponovo će se javiti i na potonjim Bouvijevim konceptualnim albumima, a na neki način se može tvrditi da je nastavio da adaptira roman i dugo nakon književnih eksperimenata na albumu Diamond Dogs, samo u Barouzovom fragmentiranom stilu, pre negoli kao glam mjuzikl.
Autor: Džoš Džouns
Izvor: openculture.com
Prevod: Aleksandra Branković
