Junakinja romana „Tkalja senki“ protiv svog vremena

Prvog petka u januaru u knjižari Delfi u SKC-u održan je četrdeset sedmi Lagunin književni klub, a tema je bila knjiga „Tkalja senki“ meksičkog pisca Horhea Volpija, sjajan roman epohe o ljubavi i opsesivnosti. O knjizi su govorili Zoran Janković, književni kritičar, i Aleksandra Đuričić, književna kritičarka i književnica.

„Tkalja senki“ je portret žene, Kristijane Morgan, koja je živela znatno ispred svog vremena. Roman govori o njenoj predanoj potrazi za apsolutnom slobodom i strasti koju je osećala prema svom ljubavniku, psihoanalitičaru Henriju Mariju. Ljubav naoko neobična, koliko žestoka toliko je poetska i uvek duboko prožeta sveopštim žensko-muškim, ljudskim iskustvom.

Zasnovan na sudbinama istinitih ličnosti, roman se u prvi mah čini neobičnim za južnoameričku prozu sve dok se baroknim stilom čitalac ne uvuče u splet vremenskih planova i neprebrojivih suprotnosti preko čijih vrleti stiže do razrešenja.

Književni kritičar Zoran Janković smatra da se ovaj roman bavi mnogim važnim temama, da otvara stotine pitanja, da ima zanimljiv ugao gledanja. „Na momente zaliči na ljubavnu hroniku, ali i na istorijski roman, ali ona nije samo to. Ovo je roman u kome je autor uspeo da napravi spoj koji se retko sreće, umetničku prozu ispisanu pitkim izrazom.“

Janković smatra da „knjiga do poslednjih deset-petnaest stranica ostavlja prostora za velike preokrete, čak i u stilskom smislu, i reč je zaista o izvanrednom delu. Ima stranica koje su maestralno napisane, na primer Kristijanini dnevnički zapisi imaju odliku vrhunske poezije u prozi. Volpi je uspeo da svojoj junakinji u stilskom smislu obezbedi nekoliko različitih glasova. Kristijana koju srećemo na početku u jezičkom smislu znatno je drugačija od one koju zatičemo kada dođe u kontakt sa Jungom i kasnije kada imamo i ’treću’ i ’četvrtu’ Kristijanu, a jezik koji Volpi koristi da te njene promene isprati potpuno je različit i pun je finesa koje se osećaju čak i u prevodu“.

Aleksandra Đuričić kaže da je roman čitala u ženskom ključu, iz Kristijaninog ugla. „Kristijana se izdvaja iz ljubavnog četvorougla ili šestougla, kao najbolje oblikovan lik, ljubavnica, anti-majka, anti-supruga, prema kriterijumima njenog vremena, koja se, izgubivši bitke na svim poljima, povlači u svoju kulu na kraju ove priče“, smatra Đuričićeva i ističe da se „najoriginalniji delovi čitaju kroz njen odnos sa Jungom, kada ona izrasta kao ličnost i prelazi put od prvih susreta u odnosu profesor – učenica do toga da se iznad njenih strasti i ljubavi i odnosa sa Marijem na kraju iskristališe da ona postaje naučnica, psiholog, ona koja daje doprinos nauci, što je po mom shvatanju ovog romana i bila njena misija“.

Horhe Volpi, danas jedan od vodećih meksičkih pisaca i najistaknutije ime „crack generacije“, odgovora na tradicionalnu prozu „bum generacije“. Ovaj južnoamerički pisac je za svoje delo o severnoameričkoj ljubavi zaslužio najprestižniju iberoameričku nagradu za prozu koju zajednički dodeljuju dve istaknute izdavačke kuće Planeta i Casa America.

Naredna tribina Laguninog književnog kluba zakazana je za 1. februar, a tema će biti roman Patriše Hajsmit „Talentovani gospodin Ripli“. Ovaj roman je na popustu 30% do 1. februara u svim knjižarama Delfi i Laguninom klubu čitalaca u Resavskoj 33.