Jezivi svet knjiga sa povezom od ljudske kože

Nedavno je otkrivena mračna prošlost jedne knjige iz harvardske Univerzitetske biblioteke, kada su naučnici potvrdili da je uvezana ljudskom kožom.

Foto: Pixabay

Zaposleni na univerzitetu veruju da je knjiga, „Des Destinées de l'Ame“ (Sudbine duše), obložena kožom nepoznate mentalne pacijentkinje koja je umrla prirodnom smrću. Veruje se da je pisac Arsen Use dao knjigu sredinom 1880-ih svom prijatelju, dr Ludoviku Bulonu, koji je, po svemu sudeći, obavio ovo neobično uvezivanje.

Oblaganje knjiga ljudskom kožom, poznato kao antropodermičko knjigovezništvo, bilo je predmet naročitog interesovanja u 19. veku, mada se zna da ova praksa seže u dalju prošlost.

Jedan od malobrojnih preostalih primera ovakvih knjiga u Velikoj Britaniji nalazi se u vlasništvu Bristolske arhive i napravljena je od kože prvog čoveka koji je obešen u bristolskom zatvoru. Njen reljefni povez tamnobraon boje napravljen je od kože osamnaestogodišnjeg Džona Horvuda, koji je obešen zbog ubistva Elize Balsum.

Knjiga sadrži detalje o ovom zločinu koji se dogodio 1821. godine, kada je Horvud, koji je bio opsednut Elizom i pretio joj ubistvom, gađao Elizu kamenom dok je išla ka bunaru da zahvati vodu. Kako piše u knjizi, „Horvud je uzeo veliki kamen i divljačkom silinom joj skoro smrskao lobanju“. Čuvši Elizin vrisak, dotrčali su njeni prijatelji i odveli je u bolnicu, gde je preminula od povrede glave.

Nakon suđenja i pogubljenja, hirurg Ričard Smit je izvršio seciranje Horvudovog leša na javnom predavanju u Kraljevskoj ambulanti u Bristolu. Smit je onda rešio da deo Horvudove kože pošalje na štavljenje, da bi njome uvezao dokumente o tom slučaju. Na povezu knjige je ugravirana mrtvačka glava i pozlaćenim slovima ispisane reči „Cutis Vera Johannis Horwood“, što znači „prava koža Džona Horvuda“.

Knjiga koja je sada izložena u muzeju M Shed u Bristolu jedna je od najpopularnijih u arhivi, tvrdi viša arhivistkinja Eli Dilon. Čuva se na isti način kao i svi ostali tekstovi sa kožnim povezom, u odgovarajućim atmosferskim uslovima. „Mislim da je to zaista tužna priča“, kaže ona. „Izgleda da je Džon Horvud bio prilično osetljiva osoba i možda je to doprinelo da uradi to što je uradio. Uvezivanje knjige ljudskom kožom mi deluje zaista jezivo i nije baš lako razumeti zašto se to uradilo. Meni to izgleda prilično nemilosrdno“.

Još jedna knjiga sa mračnom prošlošću napravljena je od kože zloglasnog ubice, Vilijema Berka. Umesto da kopa leševe za disekciju i prodaje ih privatnoj edinbuškoj školi anatomije Roberta Noksa, Berk je sa svojim partnerom, Vilijamom Herom, počeo da ubija ljude. Prodali su više od 15 tela dok nisu otkriveni.

Na povezu male smeđe džepne knjižice koja nema listova, već bi se koristila za čuvanje ličnih beleški i novca, utisnut je datum Berkovog pogubljenja 1829. godine. I dalje se ne zna kako je koža završila na knjižici koja se nalazi u muzeju Kraljevskog koledža hirurga u Edinburgu.

„Sprovedeno je javno seciranje i prijavljeno je da je deo kože nestao, a nedugo potom knjiga se pojavila u prodaji u Edinburgu“, kaže Ema Blek sa koledža. „Nastanak ove knjige pratio je trend po kome su delovi tela pogubljenih zločinaca smatrani nekom vrstom amajlije“.

Među ostalim zločincima čija je koža završila na knjigama zabeleženi su ubica iz Devona, Džordž Kadmor, koji je obešen zato što je otrovao svoju ženu, i Vilijam Korder, osuđen za ubistvo Marije Marten, koje je popularno nazvano „Ubistvo u crvenom ambaru“, 1827. godine u Safolku.

Interesovanje za uvezivanje knjiga ljudskom kožom bilo je najveće u 19. veku, kaže Sajmon Čaplin, direktor Velkomove biblioteke u kojoj se čuvaju knjige iz istorije medicine. Biblioteka poseduje jednu knjigu uvezanu ljudskom kožom, tekst o devičanstvu iz 16. veka na koji je u 19. veku stavljen nov povez od ljudske kože, što je takođe uradio Ludovik Bulon.

„Nema mnogo ovakvih knjiga, ova praksa se javljala samo povremeno zbog stvaranja posrednog osećaja uzbuđenja više nego zbog nekog praktičnog razloga“, kaže on. „U 19. veku su to uglavnom radili doktori koji su imali pristup ljudskim leševima za seciranje“.

Postoji i etičko pitanje. Mnoge muzejske kolekcije sadrže delove tela i poslednjih godina neki od ovih predmeta su vraćeni zemljama iz kojih potiču. Među njima su i mumificirane maorske glave koje su vraćene Novom Zelandu, kao i kosti i drugi delovi tela koji su vraćeni u Australiju i Severnu Ameriku. Može se postaviti pitanje zašto se na knjige sa povezom od ljudske kože i dalje gleda kao na kuriozitet koji je često javno izložen.

Međutim, broj knjiga uvezanih ljudskom kožom je majušan, što možda znači da one nikada ne izazivaju značajne kontroverze.

U Velkomovoj biblioteci su mislili da poseduju tri knjige sa povezom od ljudske kože, ali ispostavilo se da je samo jedna autentična.

„Možda ima knjiga za koje se misli da imaju povez od ljudske kože, a zapravo nemaju, dok ima i onih koje su uvezane ljudskom kožom, a da to nije poznato“, kaže Čaplin.

Autor: Erin Din

Izvor: www.bbc.com

Prevod: Borivoje Dožudić